АВРАМОВИЋ, Драгослав

АВРАМОВИЋ, Драгослав, економиста, финансијски стручњак (Скопље, 14. X 1919 – Роквил, САД, 26. II 2001). Дипломирао на Правном факултету у Београду 1941, а докторирао на београдском Економском факултету 1956. У Министарству финансија био ангажован (1945–1951) на пословима у вези са враћањем злата Краљевине Југославије, изнетог из земље за време ра­та, а потом као саветник Народне банке Југославије (1951–1953). Радио у Светској банци у Вашингтону (1953–1977), а затим као косекретар Брантове комисије у Женеви (саветник генералног секретара УНКТАД за питања економске сарадње земаља у развоју и општа питања). Био економски саветник Банке за трговину и развој у Вашингтону (1984–1988). Док је радио у међународним институцијама, највише је изучавао питање дугова неразвијених земаља: закључио је да земље у којима отплата дугова не прелази 25% укупног девизног прилива не западају у економску неликвидност, нити су страни дугови сметња привредном развоју. Државе највише позајмљују ради враћања дуга (неретко и ради финансирања буџетског и спољнотрговинског дефицита), ухваћене у дужничку спиралу, падају у дужничку зависност, а често и у дужничко ропство. А. је решење видео у смањењу каматне стопе до тачке када почиње да делује црно тржиште капитала. У начелу у неразвијеним земљама профитна стопа мора бити већа од просечне каматне стопе да би те земље креирале штедњу и акумулацију и могле да сервисирају дугове и обезбеде сопствени раст и развој. Дакле, А. је развој видео као ендоген, а не као егзоген процес. Од 1989. у београдском Европском центру за мир и развој посветио се емпиријским истраживањима југословенске привреде. Био члан Економског савета Владе Републике Србије 1992. и 1993, председник Експертског тима који је израдио Програм монетарне реконструкције и економског опоравка којим је почетком 1994. обуздана хиперинфлација у СР Југославији. Креативно комбиновао конвенционалне и неконвенционалне антиинфлационе методе и постао популаран као творац југословенског привредног чуда (Победа над инфлацијом 1994, Бг 1998). У првој, успешној фази током прве половине 1994. то је ипак било само монетарно чудо. Када је 1996. А. најавио тзв. Програм 2 дубље структурне реформе у привреди, држави и друштву, којим би темељно било промењено управљање привредом и друштвом, и тиме угрожена тадашња конфигурација моћи, владајућа политичка класа ускратила му је подршку. Од 2. III 1994. до 15. V 1996. био гувернер Народне банке Југославије. После тога био активан у политичком животу као члан опозиционих странака, а крајем 1999. стао на чело опозиционог Савеза за промене.

ДЕЛА: The Coffee Problem. Washington 1958; Debt Servicing Capacity. Postwar Growth in International Indebtedness, Baltimore 1958; Debt Servicing Problems of Low-Income Countries 1956–1958, Baltimore 1960; коаутор, Economic Growth and External Debt, Baltimore 1964; Commodity Problem, Washington 1966; International Trade. Industrialization and Growth, Washington 1967; Economic Growth of Colombia: Problems and Prospects. Report of a Mission sent to Colombia in 1970 by the World Bank, Baltimore 1972; Borovsk Project (USSR). Overall Economic Framework, Napa 1992; International Experience with Adjustment Programmes and with Lending for Adjustment, Wien 1992; Transition from the Command to the Market System. What Went Wrong and What to do Now?, Wien 1993; Crisis of the Dinar in July-August 1993: What Now? (Криза динара у јулу-августу 1993. Шта сада?), Бг 1994; Reconstruction of the Monetary System and Economic Recovery of Yugoslavia, 1994; Analytical Framework, Results and Problems, Wien 1995.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Николић, Драгослав Аврамовић – творац југословенског економског чуда, Бг 1995; Y. Goland, Comparison of Two Successful Cases of Secondary Currency: USSR 1922–24 and Yugoslavia 1994. Similarity and Differences, Warsaw 1995; L. Emmerij (ур.), Economic and Social Development into the XXI Century, Washington 1997; М. Ст. Протић, Изневерена револуција 2. Лица и наличја, Бг 2006; M. Palairet, The Soviet Chervonets (1922--24) and Monetary Stabilizations in Greece (1944) and Yugoslavia (1994), XVth World Economic History Congress, Utrecht 2009.

Часлав Оцић; Рајко Буквић