Прескочи до главног садржаја

АВАЛИТ и АЛЕКСАНДРОЛИТ

АВАЛИТ и АЛЕКСАНДРОЛИТ, минерали, алумосиликати калијума (K), магнезијума (Mg) и гвожђа (Fe), обогаћени хром-оксидом (Cr2O3), који се редовно налазе заједно. Припадају групи филосиликата. Одредио их је и описао С. Лозанић 1884. и 1894. Разлике између њих су мале. У састав авалита улазе: силицијум (Si) (54,66%), алуминијум (Al) (20,46%), Cr2O3 (10,88%), K (4,61%), Mg (2,06%), Fe (1,8%) и вода. Појављује се у љуспастим и влакнастим агрегатима бледо зелене и смарагдно зелене боје. Пронађен је у измењеним серпентинитима на Авали код Београда по којој је добио име. Класификован је двојако као хромни варијетет мусковита, минерала из групе лискуна или као хромни варијетет илита, минерала из групе хидролискуна. Александролит у односу на авалит садржи нешто више Si, Al, Cr2O3 (13,74%) и двоструко више воде, али су Mg и K заступљени само у траговима. Има изразито зелену боју, раствара се у хлороводоничној киселини и непровидан је. Пронађен је у примерцима с Рудњака. Настаје распадањем авалита и хидратисањем. Назив је добио по краљу Александру Обреновићу.

ЛИТЕРАТУРА: С. Лозанић, „Анализа новог хроматског минерала Авалита", Гласник СУД, 1884, 57.

Љубомир Цветковић