АУРЕУС МОНС

АУРЕУС МОНС (Aureus Мons), антички град на простору Сеоне и Орешца код Смедерева. Према античким итинераријима удаљен 35–39 км од Сингидунума што би указивало на локацију у наведеним селима, можда и Удовицама. У Итинераријуму Хијеросолимитани означен као civitas из чега се закључује постојање извесног урбаног потенцијала насеља у касноантичком периоду. Одсуство А. М. из Птолемејевог пописа градова у Мезији упућује на могућност да насеље у раноцарском периоду није имало статус муниципијума. Претпоставку да се ради о насељу домородачког становништва подржавају и резултати истраживања некрополе из периода крај I – крај III в. на локалитету Бабин разбој у Орешцу – гробови са спаљеним покојницима припадају типу Мала Копашница – Сасе који се приписује аутохтоном становништву. Старији хоризонт сахрањивања завршава се у периоду 230–240. када је, изгледа, дошло до напуштања насеља због пустошења тзв. Кипријанове куге. Настала демографска празнина овог значајног граничног подручја попуњена је досељавањем становништва из напуштене провинције Дакије око 270. и пренастањеног простора у Доњем Подунављу, што је темељ процвата града у касноантичком периоду. Еутропије наводи да је у време цара Проба (276–282) овде гајена квалитетна винова лоза. У Нотицији се спомиње војни одред cuneus equitum Dalmatarum, а у вези са суседним Трикорнијумом (Ритопеком) помоћна јединица састављена од становника А. М. – auxilium Aureomontanorum. На простору насеља регистровано је утврђење димензија 150х130 корака, остаци храма посвећеног Викторији, терме, а у околини неколико касноантичких вила са мањим некрополама. Нису евидентирани објекти, фортификација и материјал из VI в., што можда објашњава чињеницу да ово значајно насеље није поменуто у Прокопијевом попису обновљених утврђења у време Јустинијанове владавине.

ЛИТЕРАТУРА: М. Мирковић, Римски градови на Дунаву у горњој Мезији, Бг 1969; Л. Павловић, Музеј и споменици културе Смедерева, Смед. 1972; М. Цуњак, Љ. Марковић-Николић, Античке и средњовековне некрополе у Смедереву и околини, Смед. 1999.

Александар Јовановић