АУРЕУС МОНС

АУРЕУС МОНС (Aureus Мons), антички град на простору Сеоне и Орешца код Смедерева. Према античким итинераријима удаљен 35--39 км од Сингидунума што би указивало на локацију у наведеним селима, можда и Удовицама. У Итинераријуму Хијеросолимитани означен као civitas из чега се закључује постојање извесног урбаног потенцијала насеља у касноантичком периоду. Одсуство А. М. из Птолемејевог пописа градова у Мезији упућује на могућност да насеље у раноцарском периоду није имало статус муниципијума. Претпоставку да се ради о насељу домородачког становништва подржавају и резултати истраживања некрополе из периода крај I -- крај III в. на локалитету Бабин разбој у Орешцу -- гробови са спаљеним покојницима припадају типу Мала Копашница -- Сасе који се приписује аутохтоном становништву. Старији хоризонт сахрањивања завршава се у периоду 230--240. када је, изгледа, дошло до напуштања насеља због пустошења тзв. Кипријанове куге. Настала демографска празнина овог значајног граничног подручја попуњена је досељавањем становништва из напуштене провинције Дакије око 270. и пренастањеног простора у Доњем Подунављу, што је темељ процвата града у касноантичком периоду. Еутропије наводи да је у време цара Проба (276--282) овде гајена квалитетна винова лоза. У Нотицији се спомиње војни одред cuneus equitum Dalmatarum, а у вези са суседним Трикорнијумом (Ритопеком) помоћна јединица састављена од становника А. М. -- auxilium Aureomontanorum. На простору насеља регистровано је утврђење димензија 150х130 корака, остаци храма посвећеног Викторији, терме, а у околини неколико касноантичких вила са мањим некрополама. Нису евидентирани објекти, фортификација и материјал из VI в., што можда објашњава чињеницу да ово значајно насеље није поменуто у Прокопијевом попису обновљених утврђења у време Јустинијанове владавине.

ЛИТЕРАТУРА: М. Мирковић, Римски градови на Дунаву у горњој Мезији, Бг 1969; Л. Павловић, Музеј и споменици културе Смедерева, Смед. 1972; М. Цуњак, Љ. Марковић-Николић, Античке и средњовековне некрополе у Смедереву и околини, Смед. 1999.

А. Јовановић