АУРЕЛИЈАН

АУРЕЛИЈАН (L. Domitius Aurelianus), римски цар (околина Сирмијума, ? -- утврђење Ценофруриј, Мала Азија, IX (VIII?) 275), владао 270‒275. н.е. Каријеру је градио у војсци, где од обичног војника, преко центуриона, трибуна, префекта легије, заповедника границе напредује до положаја конзула и команданта коњице. Оженио се Северином, кћерком угледног сенатора Улпија Кринтија. Цар Клаудије га је 270. на умору у Сирмијуму одредио за наследника трона што су прихватили римски сенат и војска. Као цар, успешно је окончао рат са Готима, казнио германска племена за упад у Италију, подигао монументални бедем око Рима, из руку узурпатора повратио Галију, Шпанију и Британију, стабилизовао границу на Дунаву поставши „Спаситељ Илирика", покорио палмирско краљевство и с правом стекао титулу Restitutor orbis (Обновитељ света). На почетку успешног похода против Персије, погинуо је као жртва дворске завере. Сахрањен је у месту погибије где је подигнут храм и стуб у част деификованог цара. Стекао је опште признање као борбен и успешан цар, способан и строг реформатор у држави опадајуће моћи. Био је привржен култу Сола, тако да је у подножју Квиринала у Риму подигао храм посвећен овом божанству, на улазу у Тесалонику (Солун) изградио светилиште са монументалном статуом, увео игре у његову част (agon Solis), а вероватно и обновио храм у свом завичају у подножју Фрушке горе, у којем је служила његова мајка. Према Петру Патрикију, сматран је Соловом инвеституром на земљи; у царску титулацију увео је инвокацију Deus invictus. У Сирмијуму је ковао новац са мотивима који асоцирају на његов завичај. Са његовом деификацијом посредно се могу повезати иконе подунавских коњаника и појасне плочице са представама Сола израђиване у Сирмијуму.

ИЗВОР: Historia Augusta - Aurelianus, Vol. III, London & Harvard 1932.

ЛИТЕРАТУРА: L. Homo, Essai sur le regne de l'Empereur Aurélian, Paris 1904; H. Mattingly, The Cambridge Ancient History, XII, Cambridge 1971.

А. Јовановић