АУГУСТИНЧИЋ, Антун

АУГУСТИНЧИЋ, Антун, вајар (Клањец, Хрватска 4. V 1900 -- Загреб, 10. V 1979). Од 1918. студирао вајарство на Вишој школи за умјетност и умјетни обрт у Загребу код Р. Валдеца и Р. Франгеша, а након промене ранга школе у Академију наставља студије код И. Мештровића. Као стипендиста француске владе одлази у Париз где студира у Школи за примењене уметности и на Академији лепих уметности (1924−1926). Боравак у Француској обележава фазу његовог уметничког формирања. По повратку у Краљевину СХС изводи прве радове у монументалној пластици Споменик палим Шумадинцима у Крагујевцу (1928) и Споменик Петру Кочићу у Бањалуци (1929). Учествује у формирању групе „Земља". У то време фокус његовог уметничког интересовања је решавање споменика у јавном простору уклопљених у архитектуру и захтеве амбијенталне целине. На Споменику палим Нишлијама (1930) први пут изводи коњаничку фигуру. Упоредо с капиталним радовима и решавањем задатака монументалних димензија А. ствара и портрете, фигуре, актове, рељефе, плакете и композиције мањег формата (Преља, Дјевојка с гитаром). У периоду до II светског рата достиже зрелост у опусу врло широке тематике, као и у савладавању свих врста материјала (мермер, бронза, дрво). Учесник је Народноослободилачког покрета, члан ЗАВНОХ-а, потпредседник АВНОЈ-а на Другом заседању. Године 1944. одлази у Москву где током једногодишњег боравка настаје рад Ношење рањеног партизана, као и нацрти за новчанице и ордење. У Београд се враћа 1945. да изведе Споменик Црвеној армији код Батине на Дунаву. У годинама након рата изводи многобројне монументалне радове чија се тематика везује за жртве рата (Ливањски споменик, Споменик Крајишницима) али и портрете (Маршал Тито, Моша Пијаде) и актове (Стид). Био је професор и ректор загребачке Академије ликовних умјетности, члан САНУ и ЈАЗУ, почасни члан Академије уметности СССР-а.

ЛИТЕРАТУРА: М. Б. Протић, Југословенска скулптура 1870-1950, Бг 1975; „Антун Аугустинчић", у: Уметници чланови САНУ, Бг 1980.

С. Чупић