АТЛАСИ

АТЛАСИ (грч. [Atla": титан који стубовима подупире небо), збирке географских карата. Ово значење се временом ширило и данас обухвата како збирке географских, тако и збирке тематских карата, карата неба, различитих графичких приказа, па и паковања хартије већих димензија. Термин је први применио фламански картограф Герард Меркатор (1512--1594) за збирке географских карата, које је сачинио 1585. и 1595. Прву познату збирку географских карата сачинио је антички картограф Клаудије Птолемеј (90--169).

У географији а. су збирке карата које чине целину приказујући исту земљину површину, јединствене по садржају и намени. Уз картографски део у њима су пригодни текстуални садржаји, табеларни и графички прикази. Услови за систематско картирање у Србији стекли су се тек са независношћу државе и формирањем Географског одељења при Генералштабу 1878. Од 1881. почиње премер државне територије за потребе израде топографских карата. Картографска продукција за цивилну употребу почела је много касније. Први а. у Србији нису били општегеографског, него тематског карактера (Јован Цвијић, Атлас језера Македоније, Старе Србије и Епира (Бг 1902) која садржи 10 карата и Геолошки атлас Македоније и Старе Србије (Бг 1903) који садржи 8 карата). Прво картографско предузеће које је предузело штампање општегеографских карата и а. у Србији била је београдска „Геокарта", основана 1947. Први школски географски а. штампан је 1950. Временом се продукција специјализује, па се поред школских а. општег типа издају и школски а. прилагођени узрасту ђака. Од 1982. почиње издавање а. за потребе средњих школа, а од 1991. школски а. се издају сваке године. Значајну продукцију школских а. остварује Завод за уџбенике из Београда. Много је сиромашнија продукција тематских а. Неколико њих објавила је „Геокарта": Пољопривредни атлас (Бг 1957), Школско историјски атлас (Бг 1965), Атлас водног подручја Велике Мораве (Бг 1968), Планерски атлас просторног уређења Југославије (Бг 1976) и др. Таква издања објављивале су и друге институције, као што су Завод за урбанизам и просторно планирање Војводине (Планерски атлас Војводине, Н. Сад 1973), Пољопривредни факултет Нови Сад (Педолошки атлас Војводине, размера 1:100.000, 1958. и размера 1:50.000, 1971) и Хидрометеоролошка служба СФРЈ (Атлас климе СФРЈ, Бг 1961). У новије време развојем технике припремања карата за штампу картографска продукција у Србији, па и продукција а., постала је богатија. Србија (а раније Југославија) још увек нема национални а., као ни регионалне а., који представљају едиције енциклопедијског карактера.

ЛИТЕРАТУРА: М. Петерца и др., Картографија, Бг 1974; Н. Бојовић (прир.), Геокарта. 50 година успешног рада (1947--1997), Бг 1997.

Др. Живковић