АТАНАСИЈЕВИЋ, Младен С.

АТАНАСИЈЕВИЋ, Младен С., класични филолог, преводилац (Смедерево, 28. II 1908 – Крагујевац, 4. X 1976). Студије класичне филологије завршио у Београду 1934. Био је професор гимназије у Битољу, Штипу и најдуже у Крагујевцу. Други светски рат провео је као заробљеник у Оснабрику. После рата предавао у Другој вишој гимназији у Крагујевцу. За живота објавио три књиге превода: Римска лирика (Бг 1961), Енеида Публија Вергилија Марона (Бг 1966), Елегије Секста Проперција (Бг 1966). После првих афирмативних написа о његовом раду, о А. престаје да се пише и његови преводи се не објављују. У београдској „Просвети" се губи траг његовом преводу Овидијевих Метаморфоза, а Хорацијева Целокупна дела, иако окупљена за штампу, не појављују се у издањима СКЗ. Повлачи се из јавног живота и наставља с превођењем. Након његове смрти из обимне рукописне заоставштине која се чува у Народној библиотеци у Крагујевцу објављене су књиге његових превода: Овидијеве Тужне песме (Бг 1992) и Писма легендарних љубавница (Краг. 2006), Одабрана места из римске прозе (Краг. 2003), Хорацијеве Еподе и Сатире, целокупна дела I–II (Краг. 2005), Катулове Песме и Тибулове Елегије (Краг. 2007).

ЛИТЕРАТУРА: С. Стипчевић, Књижевни архив Српске књижевне задруге 1892‒1970, Бг 1982; В. Вратовић, Хрватски латинизам и римска књижевност, Зг 1989; В. Јагличић, „Запис о Младену С. Атанасијевићу", Кораци, 2002, 7/8.

Гордана Радојчић-Костић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)