АТАНАЦКОВИЋ, Слободан

АТАНАЦКОВИЋ, Слободан, композитор, универзитетски професор (Идвор, Банат, 23. IX 1937). Музичку академију у Београду, одсек за композицију, завршио 1965. у класи М. Живковића и Е. Јосифа. Радио у Музичкој школи „Јосип Славенски" и Балетској школи „Лујо Давичо". Од 1970. је музички уредник Првог програма Радио Београда, потом главни уредник музичког програма и директор Музичке продукције РТС-а. Од оснивања Aкадемије умјетности у Бањалуци (1998) редовни је професор композиције, оркестрације, аранжирања и осмогласника. Стилска полазишта налази у фолклорном експресионизму бартоковског типа. Користи елементе технике пољске школе остварујући лични израз кроз особени спој архаичног и савременог. Претежно је окренут крупним вокално-инструменталним формама у којима, трагом текстова, остварује аутентични звучни амбијент инспирисан архаичним узорима, али остварен модерним средствима. Компоновао је десет кантата и ораторијума, међу којима: Камерни реквијем, Адамска земља, Мраморје, Poema eterico, Dies gloriae, Aкатист, Симфонија етерофоника, Сугуба јектенија. Својим оркестарским делима потврђује афинитет ка савременом звуку (Sinfonia da festa, диптих Ad vivum, Рапсодија за гудачки оркестар, Allegro barbaro). Инспирисан Осмогласником компонује духовну музику која обухвата три монументална дела -- Царју небесни, Беседе о дванаест празника Господњих и Двери небесне, као и стотинак мањих, везаних за различите делове службе -- кондаке, тропаре, светилане и величанија. Бавио се дечјом (циклус песама Деца у огледалу), сценском (Перела, човек од дима, Разговор на Сицилији, Мала терца, Бекство из града, Једнорог, Прозивка за вечност) и примењеном музиком (Ој, документарна драма за групу певача и симфонијета оркестар). Аутор је камерних дела (Сонатни став и Arioso dinamico за виолончело, Варијације за виолину и клавир, Incanto a due за сопран и контрабас, гудачки квартет Fatalite), клавирских (Прелудијуми и Фуге, свита Бисерка) и оргуљских композиција (Коралне варијације). Дела су му извођена на значајним светским фестивалима (Baso e contra на отварању Варшавске јесени 1982, Симфонијски диптих у Санкт Петербургу 1985. и Москви 1989, Ad vivum у Атини 1979) и награђивана (десетак награда на Међународној трибини композитора у Београду, два признања на Међународној трибини композитора у Паризу 1987. за композиције Две фреске за симфонијски оркестар и Симфонија етерофоника). Добитник је Октобарске награде града Београда за дело Акатист.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Големовић (ур.), Дани Владе С. Милошевића, Бл 2002, 2005, 2006, 2007.

Со. Маринковић