АТАНАЦКОВИЋ, Миленко

АТАНАЦКОВИЋ, Миленко, сликар, ликовни педагог (Шид, 1. V 1875 -- Бијељина, 7. II 1955). После школовања у Бијељини и Сарајеву 1895. отишао у Беч, прво у припремну школу проф. Шауера, а затим у атеље Паје Јовановића, где је провео скоро годину дана учећи сликарство. Академију ликовних уметности завршио за три године (1896‒1899), а потом трогодишњу специјалку на Академији у класи К. Грипенкерла. У периоду 1903--1908. живео и радио у Пљевљима, као професор цртања у тамошњој гимназији. После отварања гимназије у Бијељини 1920. запослио се као професор сликарства и цртања и на тој дужности остао до пензионисања 1947. Као сликар формиран је у духу реализма. Неговао је тачан цртеж, чврсту моделацију и убедљиву материјализацију која се граничи с фотографском прецизношћу. Радио углавном портрете угледних грађана Бијељине (Портрет породице Богдановић, уље, 1947; Портрет Костадинке Павловић, уље, 1950), жанр сцене из живота мештана Семберије (Зелена пијаца, уље, 1930; Сточна пијаца II, уље, 1930), пејзаже и иконе (Иконостас цркве у Средњим Загонима, 1925). Дела му се чувају и излажу у Умјетничкој галерији БиХ у Сарајеву, Музеју „Семберија" у Бијељини, Галерији „Миленко Атанацковић" у Бијељини, као и у приватном власништву у Сарајеву, Бијељини, Тузли, Београду итд.

ДЕЛА: Мушкарац са брковима, 1899; Мушка фигура, цртеж, 1900; Студија руку, 1900; Старица, цртеж, 1906; Стара општина Беледија, уље, 1913; Задњи час моје мајке, 1914; Зима, уље, 1914; Портрет старца, уље, 1914; Портрет проте Станчића, уље, 1920; Сеоско двориште, уље, 1930, Воловска запрега, уље, 1930; Продаја дрва, уље, 1932; Мушкарац из породице Дунђерски и Жена из породице Дунђерски, уље, 1935; Кућа Салихбеговића, уље, 1938; Портрет Џемал-бега, Саиме и Ибрахим-бега Прељубовића, уље, 1941; Рођење у подруму, уље, 1945; Кућа Ђоке Авакумовића, уље, 1955.

ЛИТЕРАТУРА: М. Радић, Миленко Атанацковић, Бијељина 1972; И. Василић, Д. Мартиновић, С. Петровић, Д. Миличић, Миленко Атанацковић (1875-1955) -- ретроспектива, Бијељина 2005.

П. Петровић