АТАНАЦКОВИЋ, Лазар

АТАНАЦКОВИЋ, Лазар, новинар, уредник, преводилац (Ковиљ, Бачка, 4. VIII 1908 -- Нови Сад, 30. XI 1982). Потиче из познате породице књижевника Богобоја Атанацковића. Завршио Правни факултет у Београду (1931). Као студент бавио се новинарством у београдској Штампи, а писао и за дневник Време. По повратку са студија, био је новосадски дописник суботичког Југословенског дневника Федора Никића. Кад је лист средином 1934. пресељен у Нови Сад, постао је стални сарадник у самој редакцији, а почетком 1935. власник га је поставио за главног уредника. Исте године постао је главни и одговорни уредник листа Дан и на тој дужности остао до почетка рата 1941. Уређивачка политика листа била је усмерена на разобличење профашистичких тенденција у тадашњем друштву и на сузбијање хитлеризма у Војводини. У расправи о положају Војводине А. је писао: „Војводина је од памтивека била српска земља, и то ће и остати". Године 1937. постао је, уз Даку Поповића, и сувласник листа. Тада је као директор пренео власништво на командитно друштво, а у уређивању листа подлегао је притисцима режима. Од 1939. био је и шеф филијале југословенске новинске агенције Авала. Уређивао је повремене забавне и хумористичке ревије. После рата радио је у Трговинској комори, а 1947. ступио у издавачку кућу Матице српске, где је као технички уредник и директор остао до пензионисања. На основу малог асоцијативног речника Ранка Јовановића, издатог 1940, израдио је велики, четири пута обимнији, Систематски речник српскохрватског језика (Н. Сад 1980), у којем је обрадио синониме и аналогије. Књижевна дела преводио је с мађарског, немачког и највише с француског језика.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Петровић, „Лаза Атанацковић", РМС, 1982, 19; Д. Попов, Српска штампа у Војводини 1918--1941, Н. Сад 1983; „Лаза Атанацковић, хроничар Новог Сада", у: Два века српског новинарства, Бг 1992.

Д. Попов