АРХИВИ У МАКЕДОНИЈИ

АРХИВИ У МАКЕДОНИЈИ. Државна архива Краљевине СХС је 1926. у Скопљу основала Архивско одељење. Музеју Јужне Србије у Скопљу припојено је 1940. За време II светског рата бугарске и албанске окупационе власти односиле су и уништавале архивску грађу. Историјски архив ЦК КПМ формиран је 1949, а Државни архив НР Македоније 1951. Касније је назив промењен у Архив Македоније и основано 11 регионалних архива и Архив МАНУ у Скопљу. Архив Македоније има 1.066 архивских фондова и збирки са 2.490 м грађе до 1978. Већи део грађе је од 1918. односно од 1945. До 1918. постоје делови фондова неких српских институција: МИД Краљевине Србије 1885–1918; Краљевско посланство у Лондону 1904–1918; Генерални конзулат Србије у Скопљу 1908–1911; делови верских установа и организација СПЦ: Митрополија у Скопљу 1908–1941; Епархијски одбор у Скопљу 1933–1941; Епископ велешко–дебарски 1913–1920; Администратор Охридске епархије 1913–1920; Протопрезвитерат Охрид и Скопље од 1914, односно 1918–1934; породични и лични фондови: Богојевић 1867–1918; Деветковић 1907–1917; Ристић 1906–1948; Арсенијевић 1930–1941; Печенковић 1913; Коста Арџетановић 1925–1930; Димитрије Атанасијевић 1919–1940; Јован Буквић 1889–1890; Божидар Вићентијевић 1937–1940. и Сима Јешић 1878–1912. У овом архиву су и збирке: Фермани 1646–1859; Берати 1702–1911; Вакуфнами 1574–1911; Бујрунди 1837–1868; Биографије, аутобиографије и мемоари 1866–1944; Хронике 1941–1944; Појединачна документа 1734–1980; Плакати и леци; Фотографије 1900–1960; Карте 1628–1955; Планови 1920–1941; Весници 1911–1961. и Збирка микрофилмова из страних архива. Фондови 1918–1941: Банска управа Вардарске бановине, Вардарска финансијска дирекција у Скопљу, Врховно повереништво за аграрну реформу Скопље, Градско поглаварство Скопље; Грађа манастира и цркава, црквених управа, црквених општина и парохија, архијерејских намесништава и других институција. У Архиву МАНУ су: Збирка архивалија 1826–1944; Стари рукописи од XIV до XIX в; Нови рукописи 1914–1975; Старопечатне и ретке књиге 1889–1901; Рукописи Сима Томића 1883–1901; Фотографије 1900–1975; Документација 1896–1975; Записи и натписи 916–1900; Библиотека породице Робеви 1730–1945. Архивска грађа је на српском, турском, грчком, македонском, бугарском, албанском и другим језицима. Архив Македоније је објавио едицију архивске грађе о Македонији и историји Скопља, едицију турских докумената I–V (1963–1980), дипломатских списа из британских, француских и других архива, грађу за историју македонског народа из Архива Србије I–V (1971–1991), споменике за средњовековну и новију историју Македоније, словенске рукописе у Македонији и др.

ЛИТЕРАТУРА: Водичи кроз архивске фондове и збирке историјских архива у Македонији, I–X, Скопље 1976–1977; Архивски фондови и збирке у СФРЈ, СР Македонија, Бг 1982.

Милић Ф. Петровић