АРХИВИ У ЦРНОЈ ГОРИ

АРХИВИ У ЦРНОЈ ГОРИ. У Кнежевини и Краљевини Црној Гори није било архивских институција, па су старе архиве чуване у канцеларијама институција стваралаца: Дворску архиву чувао је краљ Никола у Двору; део званичне државне архиве био је смештен у дворском подруму; дипломатска архива одлагана је у МИД-у; општа државна архива налазила се у Цетињском манастиру. Краљевина СХС је при Државном музеју на Цетињу 1926. основала Архивско одјељење у које је пренета и скупљена архива министарстава и установа, осим дворске архиве која је остала у Државном музеју. Историјски институт Црне Горе, основан 1948, од Државног музеја преузео је архивалије државних институција Црне Горе, осим дворске архиве. На територији Боке Которске, посебно у Котору, документа су чувана у архивама регистратура: у архиви Среског начелства, градском и бискупском архиву, у архиву Конзисторије, Среског суда, Команде ратне морнарице и др. Незбринута и необједињена архивска грађа одношена је у Задар, Хрватску, Млетачку Републику, Италију. Државни архив у Котору основан је 1949. и по територији коју покрива и времену настанка његова грађа је од ширег значаја. Архивски фондови садашњег Историјског архива у Котору извор су за друштвено-политички, привредни и културни живот Боке Которске и осталих крајева Приморја, Црне Горе, Србије, БиХ. Од старије грађе (до 1918) најобимнија је управно-политичка и судско-нотарска из времена Млетачке управе 1420–1797, затим из периода француске управе 1797–1814. и друге аустријске управе 1814–1918. и богати и садржајни приватни и породични фондови од XVII до краја XIX в. Новија грађа је из периода Краљевине и социјалистичке Југославије (1918–1992). Државни архив Црне Горе основан је 1951. за грађу из времена Кнежевине и Краљевине Црне Горе (Сенат, Народна Скупштина, Државни савјет, министарства, посланства, конзулати, војне јединице и установе, обласне управе, политичко-погранични комесаријати, капетаније, општине, судови, привредне, просветне и културне установе), Зетске области, Зетске бановине и за грађу републичких институција НР Црне Горе. Најстарији документ датира из 1539. Делови архивских фондова до 1918 (дворска архива) чувају се у Архивском одељењу Народног музеја на Цетињу, а Архива Црногорско-приморске митрополије у тој институцији на Цетињу. Грађа је на српском и црквенословенском језику. У МИД-у и неким другим фондовима има грађе на француском, италијанском, енглеском, руском, немачком и другим језицима. Данашњу архивску мрежу Црне Горе обједињује Државни архив Црне Горе на Цетињу с одељењима у: Цетињу, Котору (Историјски архив Котор има посебно место у архивској хијерархији), Херцег Новом, Будви, Бару, Подгорици, Даниловграду, Беранама, Бијелом Пољу, Пљевљима и архивским канцеларијама у осталим општинским местима. Архивска одељења чувају углавном архивску грађу из новијег периода. У оквиру Историјског института у Подгорици постоји Архивско одељење. Важни документи налазе се и у манастирима, црквама и џамијама.

Важнија издања: И. Божић, Б. Павићевић, И. Синдик (прир.), Паштровске исправе XVII–XVIII в., Цт 1959; З. Лакић (прир.), ЗАВНО Црне Горе и Боке – Збирка докумената, Тг 1963; Ј. Бојовић (прир.), Извори за историју радничког покрета и револуције у Црној Гори (1918–1945), серија I (1918–1929), Тг 1971; З. Лакић (прир.), ЦАСНО (Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења – Збирка докумената), Тг 1975; Водич кроз архивску грађу са сумарним инвентаром музејских и црквених фондова и збирки, Котор 1977; Архив и наука – Културно благо Црне Горе, Бг 1980.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Поповић-Петковић, Постанак и развој архивистике у Србији и Македонији, Бг 1972; Архивски фондови и збирке у СФРЈ, СР Црна Гора, Бг 1983; И. Брук, Љ. Поповић, Архивистика, Бг 1986.

Милић Ф. Петровић