АРХИВИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ.

АРХИВИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ. Већина српских средњовековних, патријаршијских, епископских, манастирских и других црквених списа није сачувана. Сачувани оригинали или каснији преписи средњовековних докумената налазе се у архиви манастира Хиландар на Светој Гори. У манастирима Дечани, Пећ и Студеница чува се знатан број докумената на турском језику. Документи који су се односили на народна права и повластице чувани су у Патријаршији, епископским резиденцијама и познатијим манастирима. Тако су повластице (тзв. Statuta Valachorum) крајишких Срба XVII и XVIII в. у Вараждинском генералату чуване на звонику манастира Марча, а касније у нарочито израђеном месту у зиду цркве св. Петра у Северину код Бјеловара. Те повластице су нестале на чудан начин, да би касније доспеле у Музеј за умјетност и обрт у Загребу. У другој половини XVIII в. уређени су: народно-црквени, митрополијски, епархијски, конзисторијски и манастирски, а касније и парохијски архиви у Карловачкој митрополији. У тим архивима налазе се подаци о црквеној, политичкој, социјалној и културној историји Срба у XVIII и XIX в. Посебно је важан Патријаршијски архив у Сремским Карловцима. Архив Београдске митрополије и епархија у њеном саставу установљен је тек у XIX в., па је доста докумената овог Архива пропало. Преостала грађа сачувана је на звонику цркве Светог Марка у Београду. Протокол између Светог архијерејског синода, Министарства културе Републике Србије и Архива Србије о збрињавању те грађе и стварању услова за коришћење потписан је 2007. Део грађе од васпостављања Српске патријаршије 1920. до данас чува се у Архиву Светог архијерејског синода у згради Патријаршије у Београду: одлуке Светог архијерејског сабора, Светог архијерејског синода, подаци о избору патријараха, епископа, о арондацији епархија и оснивању нових, извештаји о животу и раду у епархијама, о животу Српске православне цркве у дијаспори, о подизању нових и обнављању старих цркава, о црквеној културној и просветној делатности, о богословским школама, о прославама значајних датума из црквене и националне историје, преписка и документа о посетама представника сестринских и других цркава, преписка с државним властима, о учешћу представника СПЦ на међуцрквеним и другим конференцијама, као и извештаји са тих скупова, подаци о црквеним службеницима од постављења до пензионисања, као и о црквеној имовини, завршни рачуни фондова и задужбина и др. У згради Патријаршије чувају се документа о манастиру Хиландар, Храму св. Саве на Врачару, Његошевој капели на Ловћену, односу СПЦ с аутокефалним црквама, посебно о односима с Римокатоличком црквом, документа о неканонској црквеној организацији тзв. Хрватске православне цркве створене за време II светског рата у тзв. НДХ, о америчком и македонском расколу, страдању СПЦ на Косову и Метохији, Екуменском савету цркава, српским подворјима у Москви, Петрограду и Јерусалиму, свештеничким удружењима, лична досијеа патријараха, епископа и службеника СПЦ, архива Патријаршијског управног одбора и Патријаршијског савета, Епархијског одбора и Епархијског савета Епархије београдско-карловачке, архива Великог црквеног суда, Црквеног суда Епархије београдско-карловачке, лична досијеа свештених лица и црквено-јерархијских службеника ове Епархије. Богату архивску грађу поседују епархије СПЦ и црквене општине у земљи и расејању. У Београду је 1996. основан Архив Српске православне цркве са задатком да преузима, чува, сређује и даје на коришћење архивску грађу Српске патријаршије и других централних установа и организација СПЦ.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Миладиновић, „Народно-црквена митрополитско-патријаршијска архива", у: Српска самозаконија, Н. Сад 1897, I, 2; П. Ш., „Манастирски архиви", Вјесник свештеничког удружења Југославије, 1958, X; Р. Грујић, Азбучник Српске православне цркве: по Радославу Грујићу, Бг 1993; П. Пузовић, „Архиви Светог архијерејског синода као извор за историју СПЦ", у: Архивска грађа као извор за историју, Бг 2000.

П. Пузовић