АРХИВ ЗА АРБАНАСКУ СТАРИНУ, ЈЕЗИК И ЕТНОЛОГИЈУ

АРХИВ ЗА АРБАНАСКУ СТАРИНУ, ЈЕЗИК И ЕТНОЛОГИЈУ, један од најистакнутијих албанолошких часописа међународног значаја. Издавао га је Семинар за арбанаску филологију у Београду. Издавач и власник био је етнолог Тихомир Ђорђевић, а главни уредник Хенрик Барић. Од 1923. до 1926. изашле су три књиге са укупно шест свезака. Редакција је припремила и четврту књигу, а од ње су објављени само неки сепарати. Часопис је окупљао најистакнутије лингвисте, историчаре и етнологе тога времена (Х. Барић, П. Скок, М. Будимир, Н. Јокл, В. Ћоровић, В. Чајкановић, К. Оштир, Р. Нахтигал, Г. Елезовић, М. Шуфлај). Објављивао је студије, чланке и приказе на више језика, посвећене албанолошким и балканолошким питањима. Часопис представља драгоцени историјски извор за објективно научно сазнање о албанској културно-историјској заоставштини и о српско-албанским везама у прошлости. Албанолошки институт у Приштини је обновио тај часопис 1968. када је објављена прва свеска четврте књиге (прир. Идриз Ајети и Хасан Калеши), а репринт свих изашлих свезака истих приређивача у издању Рудолфа Трофеника и Албанолошког института у Приштини, објављен је у Минхену 1971.

Милица Кисић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)