АРХИВ ВОЈВОДИНЕ

АРХИВ ВОЈВОДИНЕ, основан 1926. да прикупља, чува и обрађује архивску грађу с подручја Баната, Бачке, Срема и Барање. Првобитно је назван Државна архива у Новом Саду, а после 1945. више пута је мењао назив: Војвођанска архива 1946; Државна архива АП Војводине 1951; Историјски архив АП Војводине 1957; А. В. од 1970. Њему је 1967. припојен Пољопривредни архив у Новом Саду (1962) који је био наследник Задружног архива. У току I светског рата мађарске власти су односиле грађу с територије Војводине. На основу конвенције из 1924, део грађе је враћен. Након Априлског рата 1941. окупаторске власти однеле су у Беч седам и Чехословачку два вагона докумената, а један део је уништен. Рад Архива обновљен је априла 1946, када је покренута реституција однете архивске грађе. Враћен је само један вагон докумената. А. В. данас врши заштиту, одабирање и преузимање грађе од 240 покрајинских институција (раније од 500 стваралаца грађе) и обавља део стручног надзора над радом архива на територији АП Војводине. У А. В. се чува преко 12.000 м архивске грађе у 520 фондова и збирки (55 фондова од изузетног значаја, 158 од великог значаја) насталих у распону од прве половине XVI в. до краја XX в. Документа из XVII и XVIII в. писана су на латинском, касније на немачком, мађарском, црквенословенском, славеносрпском и српском језику, на којем је настала већина грађе. Архив чува фондове ранијих жупанија, градова, општина, судских институција, културно-просветних установа, цркве и верских заједница; архивске фондове савремених институција: органа власти и управе, јавних служби, правосуђа, војних јединица, културних, просветних, научних, здравствених, социјалних, привредних, спортских и друштвено-политичких организација; збирке повеља, мапа и карата, мајсторских и калфенских диплома, путних исправа с граничним годинама грађе од 1565. до 1998. Најзначајнија је грађа: Бачко-бодрошка жупанија (1699--1699–1918); Илирска дворска комисија, Депутација (1745--1745–1777); Илирска дворска канцеларија, Беч (1771--1771–1792); Торонталска жупанија (1779--1779–1918); Тамишка жупанија (1779--1779–1918); Шајкашки граничарски батаљон (1766--1766–1871); Земаљска управа за Српско Војводство и Тамишки Банат (1849--1849–1861); Друштво за Српско народно позориште (1861--1861–1941); Техничка дирекција Акционарског друштва Канала краља Петра I (1802--1802–1947); Народна управа за Банат, Бачку и Барању (1918--1918–1919); Трговинско-индустријска и занатска комора (1919--1919–1941); Краљевска банска управа Дунавске бановине (1929--1929–1941); Главни НОО Војводине (1944--1944–1946); Војна управа за Банат, Бачку и Барању (1944--1944–1945); Скупштина САП Војводине (1945--1945–1991); Извршно веће САП Војводине (1946--1946–1985); Збирка карата и планова (1718--1718–1956); Збирка повеља и диплома (1565--1565–1869); Збирка матичних књига у Војводини (1826--1826–1895). Архив чува 11 збирки (Милекић, Сергеј Максимов и др.), личне фондове (Петар Момировић, Паја Радовановић, Драгутин Чолић и др.). Прикупљено је преко 400.000 микрофилмских снимака из архива Мађарске, Румуније, Словачке, Аустрије, Чешке, Украјине и Русије који се односе на Војводину. Библиотека поседује преко 30.000 књига и серијских публикација. А. В. је издао више едиција инвентара архивских фондова и монографију о прошлости Војводине на основу свoје архивске грађе. Важнија издања: Д. Поповић, Панчево у српском покрету 1848--1848–1849, Н. Сад 1954; Н. Радојчић, Из прошлости Војводине, Н. Сад 1956; С. Гавриловић, Грађа о Срему и његовим везама са Србијом 1804--1804–1815, Ср. Карловци 1965; Н. Петровић (прир.), Светозар Милетић и Народна странка: грађа: 1860--1860–1885, I--I–II, Ср. Карловци 1968, 1969; С. Гавриловић, Н. Петровић, Темишварски сабор 1790, Ср. Карловци --– Н. Сад 1972; Ј. Попов, Главни НОО Војводине 1943--1943–1945, Ср. Карловци --– Н. Сад 1977; Земаљска управа за Српско Војводство и Тамишки Банат --– аналитички инвентар, I--I–XVI, Ср. Карловци --– Н. Сад 1978--1978–1998; Ј. Валрабенштајн, Илирска дворска канцеларија, I--I–III, Н. Сад 1998; Ј. Х. Швикер, Историја унијаћења Срба у Војној крајини, Н. Сад 1995; Д. Вулетић, Судбина културне баштине Срема у току Другог светског рата, Н. Сад 1997; В. Ђ. Крестић, Леци на српском језику 1848/1849, Н. Сад 1998; П. Ј. Шафарик, О пореклу Словена, Н. Сад 1999.

ЛИТЕРАТУРА: Архивски фондови и збирке у СФРЈ, САП Војводина, Бг 1977; Споменица Архива Војводине 1926--1926–1986, Н. Сад 1986; Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Н. Сад 1999.

М.илена Поповић-Субић; В.ладимир Иванишевић