АРХИТЕКТУРА УРБАНИЗАМ

АРХИТЕКТУРА УРБАНИЗАМ, архитектонски часопис који је излазио у Београду у континуитету од 1960. до 1987. Изашло је укупно 98 бројева. У српској историографији овај часопис сматра се публикацијом изузетно високог нивоа и обухватности. Основан као југословенско гласило које су покренули Савез друштава архитеката (СДАЈ) и Савез друштава урбаниста Југославије (СДУЈ), излазио је двомесечно, шест бројева годишње, у тиражу од 4.000 примерака. Чланови уредништва, издавачки савет часописа и главни уредник били су највиђенији архитекти, градитељи и теоретичари из целе тадашње Југославије. Први главни уредник часописа био је Оливер Минић, а чланови уредништва: Креша Мартинковић, Станко Мандић, Синиша Вуковић (НР Србија), Андрија Мутњаковић (НР Хрватска), Владимир Мушић (НР Словенија), Иво Таубман (НР БиХ), Ђорђија Мињевић (НР Црна Гора), Славко Брезовски, представник СДАЈ Милан Королија, представник СДУЈ Жива Ђорђевић. У склопу издавачког савета, али и као писци, са часописом су тих година сарађивали и архитекти Никола Добровић, Леон Кабиљо, Милорад Мацура, Урош Мартиновић, Богдан Несторовић, Борко Новаковић, Драго Иблер, Вјенцеслав Рихтер, Владимир Турина, Невен Шегвић, Едвард Равникар и др. Већ је први број, који је изашао у јануару 1960, зацртао одређене рубрике посвећене актуелним архитектонским и урбанистичким остварењима, разним темама урбанизма, реконструкцији градова, изградњи нових насеља, зеленим површинама и парковима, унутрашњој архитектури, монтажној изградњи, проблемима студија архитектуре, архитектонском наслеђу, синтези ликовних уметности, а објављивани су расписи и прикази архитектонских конкурса, прегледи књига и часописа, друштвене вести, некрологика, слободне трибине и др. У овом броју објављени су текстови Саше Седлара („Велење, наш нови град"), Дарка Вентурија („Загребачки небодери"), Оливера Минића („Трансформација центра Београда"), Олге Миличевић-Николић („Робна кућа Београд") и други, формирајући тако рубрике које ће се из броја у број понављати. Други број часописа (1960) посвећен је, између осталог, урбанистичком решењу централног дела Новог Београда, бр. 6 основним школама, бр. 8--9 здравственим установама, болницама, институтима, бр. 10 (1961) споменичким обележјима, бр. 11--12 (1961) стамбеним кулама, бр. 13 (1962) трговима и могућностима реконструкције градова, бр. 14 (1962) новим сајамским објектима Југославије, бр. 18 (1962) студентским домовима, бр. 19 (1963) заштити споменика културе, бр. 21 (1963) архитектонској историји Београда, бр. 22--23 (1963) туристичким објектима, бр. 26 (1964) индустријским објектима, бр. 27 (1964) стамбеним објектима -- солитерима, бр. 35--36 (1965) разматра проблеме монтажне изградње, бр. 37 (1966) доноси новине о пољопривредној архитектури, бр. 41--42 (1966) посвећен је Београду и његовој урбанизацији, бр. 51 (1968) говори о историји развоја конструкције и о новим конструктивним системима у архитектури итд. Водило се рачуна да у А. У. увек има прилога из целе Југославије. Технички и графички, часопис је у потпуности одговарао сврси: прегледан и једноставан дизајн, маркантне димензије 24х33 цм (Б4), латинично писмо, приређени цртежи и основе за објављивање, стручан текст и квалитетне црно-беле фотографије.

Уредништву часописа прикључили су се и млади, перу вични архитекти, као што су Ранко Радовић, Михајло Митровић, Владимир Бјеликов, Бранислав Миленковић, Александар Радојевић, Зоран Жунковић, Ђорђе Злоковић, Зденко Колацио и др. Последњи број који архитекта Оливер Минић потписује као главни и одговорни уредник је број 68--69 (1971), а наредни троброј 70--72 (1973) као главни уредник потписује Зоран Жунковић, а Зоран Б. Петровић као одговорни уредник. Уредништво је подмлађено: укључују се Миша Давид, Јеша Денегри, Александар Ђокић, Живојин Карапешић. Од тог до последњег броја који је изашао 1987, издавачи часописа били су Савез друштава архитеката Србије, Урбанистички савез Србије и Удружење ликовних уметника примењених уметности Србије. Посебно је значајан бр. 74/77 који је у потпуности посвећен становању (уредио Дарко Марушић), а синтетички и студиозно реализован као стручни каталог књига, где је начињен пресек свих конкурса и реализација стамбених објеката, групација и комплекса на територији Београда и Новог Сада у временском распону 1965--1975. Потом су уредници били Алексеј Бркић (бр. 82--87), Ранко Радовић (88--96), Угљеша Богуновић (97) и Владимир Мацура (98). Часопис А. У. темељно је анализирао архитектонску и урбанистичку слику Србије и тадашње Југославије уз критичку анализу тенденција у примењеној уметности и дизајну. Сви каснији покушаји да се настави издавање часописа нису уродили плодом.

Д. Милашиновић-Марић