АРХИТЕКТОНСКА И УРБАНИСТИЧКА ПЕРИОДИКА

АРХИТЕКТОНСКА И УРБАНИСТИЧКА ПЕРИОДИКА, стручни часописи о архитектури и урбанизму који су започети са оснивањем Удружења српских инжењера 1890. и издавањем стручног Српског техничког листа. У том листу објављивани су текстови који су пратили развој техничке струке, архитектуре и урбанизма, а уредници су, између осталих, били Миливоје Јосимовић, Никола Стаменковић, Милан Антоновић и др. Након I светског рата (1919) основано је Удружење југословенских инжењера и архитеката које је издавало стручни часопис Технички лист, намењен праћењу развоја струке, науке и технике. Искључиво архитектонска периодика у Србији почела је да излази између два светска рата, када је 1930. Милутин Борисављевић покренуо часопис Неимар. Часопис је био скромног дизајна, али снажне критичке опсервације и запажања; изашло је свега 12 бројева током 1930, а уређивао га је, дизајнирао и штампао лично Милутин Борисављевић. У часопису Архитектура (1931–1934), који је у периоду између два светска рата излазио у Љубљани и који је током неколико година излажења дао добар преглед архитектуре у Словенији, Србији и Хрватској, објављивали су радове и пројекте припадници београдске Групе архитеката модерног правца – ГАМП (Милан Злоковић, Јан Дубови, Бранислав Којић и др.). У Београду је истих година излазио Уметнички преглед, који је издавао Музеј кнеза Павла. Тај часопис објављивао је дела класичне и модерне архитектуре, а најзначајнији писац био је Иван Здравковић. Текстови о архитектури излазили су и у Српском књижевном гласнику, а најзапаженији писци били су Ђурђе Бошковић и Бранко Поповић. Архитекта Бранко Максимовић је, уз сарадњу са Српским књижевним гласником, писао и за Београдске општинске новине, које су доносиле значајне прилоге о архитектури.

Непосредно након II светског рата у Београду је почео да излази месечник Техника, који је издавао Савез друштава инжењера и техничара Југославије. Уредник бројева 1 и 2 био је Мате Бајлон, а остале бројеве до шездесетих година уређивао је Зденко Диздар. Часопис је имао посебне одељке за све гране технике, па и за архитектуру, а од архитеката сарадници су били: Никола Добровић, Бранко Жежељ, Богдан Несторовић, Братислав Стојановић, Жива Ђорђевић, Ђорђе Лазаревић и др. Часопис Архитектура, који је излазио у Загребу oд 1947. и чији је издавач Савез архитеката Југославије, првих година излажења покривао је архитектонску проблематику целе тадашње Југославије, а све до 1962. исцрпно пратио архитектуру и урбанизам. У Годишњаку града Београда, који излази од 1954, објављивани су важни историографски текстови о архитектури које пишу историчари и теоретичари архитектуре Б. Стојановић, Оливер Минић, Б. Несторовић, Б. Максимовић, Бранко Петричић и др. У Београду је 1955–1956. излазио Преглед архитектуре Друштва архитеката Србије, али је часопис након пет бројева угашен. За тај часопис, чији је главни уредник био Милан Злоковић, писали су готови сви виђенији српски архитекти тога времена: Мика Јанковић, Станко Мандић, Слободан Јањић, Александар Секулић, Урош Мартиновић, Бранислав Миленковић, Бранко Максимовић, Јован Крунић, Димитрије Леко и други. Часопис Изградња покренут је 1957. (издавачи су Савез грађевинских инжењера и техничара Србије, Савеза архитеката Србије, Друштво за механику тла и фундирање Србије и Удружење урбаниста Србије), који је указивао на оно што је од значаја за српско грађевинарство, а делом и за архитектуру у најширем смислу речи. Са часописом Изградња сарађивали су најеминентнији делатници из области грађевинарства и архитектуре.

Часопис Урбанизам Београда (издавач Урбанистички завод Београда) доноси текстове пре свега из области урбанизма и делатности Урбанистичког завода Београда, а почео је да излази 1969. Представља драгоцено штиво за праћење српске урбанистичке активности. У периоду 1960–1987. у Београду је двомесечно (укупно 98 бројева) излазио часопис Архитектура урбанизам (издавачи су били Савез друштава архитеката и Савез друштава урбаниста Југославије), чији је главни уредник био Оливер Минић. Часопис представља незаменљиво штиво за праћење развоја архитектонске продукције и теоријске мисли о архитектури у том периоду. Часопис Друштва архитеката Новог Сада ДАНС почео је, као годишњак, да излази 1982, а до 1989. штампано је осам свезака под уредништвом Душана Продановића. Од реактивирања часописа 1994. публиковано је (четири пута годишње) укупно 32 броја, а уредници су били Синиша Вуковић и Слободан Јовановић (од 23. броја). У новом дизајну ДАНС излази од 40. броја, а уредник је Владимир Митровић. До 2008. изашла су 62 броја. Од 1991. излази часопис Форум (издавачи су Савез архитеката Србије и Друштво архитеката Београда) на чијим се страницама прате текућа архитектонска продукција, конкурси, актуелни примери из светске градитељске праксе, градитељски симпозијуми, публикују се текстови из историографије, прикази стручних књига и часописа, некролози и др. Од 2002. часопис је редизајниран и модернизован, доносећи квалитетне прилоге о домаћој и светској продукцији. До 2008. изашла су 53 броја.

Архитектуру и урбанизам у Србији с научно утемељене позиције прати и часопис Архитектура и урбанизам, који издаје Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС). Први број објављен је 1994, а уредници су били Зоран Маневић, Игор Марић и Мила Пуцар. До 2008. изашло је 25 бројева. Изашло је и неколико тематских бројева часописа, нпр. број 8. посвећен је архитектури и урбанизму Ниша; у двоброју 14/15. обележена је педесетогодишњица Института за архитектуру и урбанизам Србије; двоброј 18/19. има за предмет архитектуру и енергетску ефикасност, као и урбану регенерацију и реконструкцију; двоброј 20/21. анализира одрживи развој градова а број 22/23. одрживи транспорт и др. Годишњак Завода за заштиту споменика културе Београда, Наслеђе, који је почео да излази 1997, објављује резултате рада на истраживању, проучавању, валоризацији и конзервацији објеката културно-историјског значаја и нова историографска сазнања из области историје српске архитектуре. До 2009. објављено је девет бројева. Гласник Друштва архитеката Ниша Архитект излази од 2000, а главни и одговорни уредник је Хранислав Анђелковић. Временом је тематика часописа проширена историографијом, конкурсима, приказима значајних остварења у земљи и иностранству, студентским активностима, новостима и критикама манифестација и догађања из примењене уметности, а сам часопис постао значајан регионални периодични лист. До 2008. изашло је 26 бројева.

Дијана Милашиновић-Марић