АРХЕОМЕТАЛУРГИЈА

АРХЕОМЕТАЛУРГИЈА, посебна грана археологије која проучава технологију добијања метала. Кремена индустрија добија сечива окресавањем нуклеуса, док примарна металургија разлаже припремљену руду на метал (бакар) и нетопљив заостатак (згуру). Добављање нове сировине (руде) почива на претходном минералском искуству производње окресаног камена и глачаног каменог оруђа, стицаном у дугом трајању од почетка палеолита. Рударство и металургија бакра раног енеолита прилагођавају стечена искуства новим условима добијања полиметалних руда, најпре оних које садрже карбонате минерале бакра – малахит и азурит. Оба лако уочљива и топљива минерала били су први даваоци бакра у раном енеолиту (бакарном добу), означивши почетак употребе метала у праисторији и убрзани развој прерађивачке технологије. Према степену развоја рударства и металургије првих метала, разликују се следеће фазе: 1. примарно рударство и металургија бакра и злата (рани енеолит); 2. металургија бакарних легура: оловна и арсенова бронза (касни енеолит); 3. технологија калајне бронзе високог квалитета, у употреби до модерног времена (бронзано доба); 4. рударство и металургија гвожђа. Приступачност и распрострањеност гвоздених руда, као и производња лива наменског квалитета са широком употребом омогућила су производњу великих серија типизираног оружја и оруђа (старије и млађе гвоздено доба). Систематска истраживања праисторијског рударства у Србији започела су у другој половини XX в. Изузев Рудне Главе, где су ископавања вођена на ширем плану (1970–1988), остали радови имају прелиминарни карактер. Идентификована су следећа налазишта: Рудна Глава, рано енеолитски рудник бакра, винчанска култура; Мали Штурац, Рудник, рудник бакра, бронзано доба; Мајданпек, Праурија, рудник бакра, енеолитски период – бронзано доба; Јармовац, Прибој на Лиму, рудник бакра, рани енеолит, винчанска култура, бронзано доба.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Јовановић и др., Рудна Глава, Најстарије рударство бакра на централном Балкану, Бор–Бг 1982; R. F. Tylecote, The Early History of Metallurgy in Europe, London – New York 1987.

Б.орислав Јовановић