AРХЕОГРАФИЈА

AРХЕОГРАФИЈА (грч. rcai'o": стар, древан, grfein: писати), помоћна историјска наука која се бави истраживањем, проучавањем, описивањем и издавањем рукописа, као и старих штампаних књига. Чврсто је повезана с филологијом, палеографијом, текстологијом, дипломатиком, архивистиком и науком о изворима. При Секретаријату за културу НР Србије је после Међународног конгреса слависта у Москви (1958), образована Археографска комисија (1959). Оснивањем Археографског одељења Народне библиотеке Србије у Београду, октобра 1961, под руководством Владимира Мошина започет је рад на интензивном и систематском археографском попису, опису и проучавању целокупног старог српског рукописног стваралаштва. У складу с пројектом „Опис ћирилских рукописа у Југославији и српских у иностранству" археографским истраживањима обухваћене су старе српске рукописне књиге и други списи, од најстаријих сачуваних, па до средине XIX в. Археографска истраживања проширена су и на старе српске штампане књиге од 1494. до 1638. Термин „археографски" се у српској научној литератури први пут појављује 1965. у чланку Петра Ђорђића о словенској палеографији. Димитрије Богдановић је 1968. образложио метод археографског описа рукописа и дефинисао а. као научну дисциплину која се бави описом рукописа. Од 1979. НБС објављује часопис Археографски прилози (уредник Александар Младеновић, руководилац Археографског одељења до 2010). Археографски рад развијен је и у Библиотеци Матице српске. У серији Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске, која тече тематским редоследом од 1988 (редактор Вера Јерковић), публикују се каталошки описи рукописних књига рађени по археографским принципима и научни прилози о њима (до 2008. објављено 12 књига).

ЛИТЕРАТУРА: С. Н. Валк, „Судьбы археографии", Археографический ежегодник за 1961. год., Москва 1962; Д. Богдановић, „Метод описа рукописа у Археографском одељењу Народне библиотеке СРС у Београду", Библиотекар, 1968, 5; В. Мошин, Сећања на археографски рад у Народној библиотеци Србије, Бг 1983; Н. Р. Синдик, „О термину 'археографија' код нас", АПр, 1984--1985, 6--7.

Д. Грбић