АРСИЋ, Љубица

АРСИЋ, Љубица, књижевник (Београд, 19. XII 1955). Дипломирала на Групи за југословенске књижевности и српски језик београдског Филолошког факултета 1978. Професор је у музичкој школи „Мокрањац" у Београду. Пише кратке приче, приповетке, романе и публицистичке текстове, језички и асоцијативно слободне, неретко хуморне и ироничне, мимо конвенција традиционалног, сентименталног женског приповедања. Проза јој се махом заснива на преиспитивању тематских и обликовних поступака и елемената који се везују за појаву женског писма у српској приповедној уметности последњих деценија XX и првих година XXI в. (игра, завођењe, ерос, чежња). У тој прози не тежи се идеологизованом, системском, свеобухватном виђењу света, него се он посматра и коментарише из перспективе модерне, противречне, самоуспостављене и самопоричуће женске индивидуалности (Тиграстија од тигра, Бг 2003; Мацо, да л' ме волиш, Бг 2005). Приповедање А. у основи констатује постојање једног неухватљивог, променљивог субјекта у истом таквом окружењу, по ком се он креће следом налога осећајности, језичке игривости и радозналости, животне разноликости и интуитивности, без програмски формулисаног настојања да се стварни свет уреди и предочи на неки унапред задат начин. Сачинила је антологије: светске еротске приче На брзака (Бг 2002), женске еротске приче Фрррр (Бг 2004) и прича о мору У мору је моја душа (Бг 2006). Превођена је на француски, италијански, енглески, украјински, словачки, словеначки и друге језике. Једна је од уредница часописа Сарајевске свеске. Добитница је више награда, а најважнија је Андрићева.

ДЕЛА: приповетке: Прст у месо, Н. Сад 1984; Барутана, Сар. 1991; Зона сумрака, Бг 1997; Ципеле бувине боје, Бг 1998; романи: Чувари казачке ивице, Бг 1988; Икона, Бг 2001; Манго, Бг 2007.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пантић, Александријски синдром, I, Бг 1987; В. Гордић-Петковић, На женском континенту, Н. Сад 2007; А. Татаренко, Место сусрета, Бг 2008.

М.ихајло Пантић