АРСЕНИЈЕВИЋ, Милош

АРСЕНИЈЕВИЋ, Милош, филозоф, универзитетски професор (Београд, 18. III 1950). На Филозофском факултету у Београду дипломирао (1975), магистрирао (1983) и докторирао (1987). Као редовни професор (од 2003), предаје Историју савремене филозофије на ФФ-у у Београду, а осим ове области, бави се историјом филозофије (првенствено античке), метафизиком, логиком и филозофијом науке. Објавио је петнаестак радова на страним језицима и одржао више предавања на угледним универзитетима (Кембриџ, Питсбург, Хајделберг, Беркли итд.). Почев од дипломског рада („Кантова теоријска филозофија", Филозофске студије, б. м. 1975), па све до најновијих студија, централно подручје његових интересовања представљају проблеми филозофије простора и времена, а пре свега Зенонови дијалектички парадокси и њихове варијанте у разним областима математике и метафизике. Ова питања се повезују и с појединим темама из филозофије науке (првенствено физике, нпр. проблем квантних објеката), историје античке и модерне филозофије, као и филозофије математике. Ослањајући се на класичне ауторе (Аристотел, Лајбниц, Кантор), али и на главне савремене теоретичаре простора и времена (МекТагарт, Рајхенбах, Са[л]мон, Мелор), уз увиде у резултате Поенкареа, Минковског и Ајнштајна, нуди сопствена решења појединих техничких проблема у филозофији простора и времена, као и филозофији математике. Основна стратегија у аргументацији састоји се у показивању да се парадокси могу отклањати показивањем (не)саодрживости извесних последица тврђења која творе парадокс, при чему се користи опсежан формалнологички апарат из актуелних математичких теорија. Аутор је краћих радова посвећених разноврсним темама, од појединих логичких парадокса (нпр. појмовног проблема додиривања просторних тела) до оправданости смртне казне и других проблема практичке филозофије. Уредио зборник Рационалност и савремени свет (Бг 1988). Коаутор је рада (с Милошем Лабаном) у којем се доказује исправност расуђивања према принципу „коцкарске грешке" (која претпоставља утицај претходних догађаја на вероватноћу наредних у низу). У Оксфордском приручнику за филозофију (Oxford Companion to Philosophy, 1997) приказао је развој националне филозофије у кључу контаката с англосаксонском, претежно британском аналитичком оријентацијом од 60-их година надаље.

ДЕЛА: Простор, време, Зенон, Бг–Зг 1986; Време и времена, Бг 2003.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Мојовић, „Предговор", у: Простор, време, Зенон, (библ.), Ср. Карловци – Н. Сад 2007.

Александар Гордић