АРСЕНИЈЕВИЋ, Ђорђе Емануел Манојло

АРСЕНИЈЕВИЋ, Ђорђе Емануел Манојло, руски генерал (Вршац, 14. II 1775 – Јелисаветград, Русија, 7. II 1837). Потомак је угледне српске племићке породице у Угарској. Као ученик добровољац учествовао 1788. у одбрани Вршца од Турака. У наставку рата придружује се Михаљевићевом фрајкору, а после његовог распуштања пуку барона Сплењија. У Вршац се враћа 1791. и исте године као каплар, потом наредник, поново улази у састав Михаљевићевог фрајкора. У новом рату, против Француске, одликован је златном медаљом. У чину потпоручника примљен је 1794. у мађарску гарду. На позив руског цара Павла 1797. прешао у Русију, где је унапређен у поручника и рапоређен у царски хусарски пук. Војничку каријеру, најпре као капетан, а потом и мајор, наставља у ратовима против Наполеона. Учесник је битака код Бородина, Лицена, Бауцена, Кацбаха и Лајпцига. У инвазији на Француску током 1814. као генерал-мајор командовао је корпусом. За заслуге у рату унапређен је у чин генерал-лајтнанта и награђен са четири села у Кијевској губернији. По окончању ратова одређен је за начелника на Кавказу и заповедника целокупне војске на линији Црног мора и Астрахана. Захваљујући дипломатским способностима подвео је мирним путем осам племена на северозападу Кавказа под руску власт. Племе Карачајеваца, смештено на падинама Елбруса, 1828. покорио је силом. Ова победа донела му је унапређење у чин коњичког генерала. Боравак на Кавказу искористио је и у научне сврхе. На његову иницијативу Царска академија је 1829. упутила експедицију, која је, допревши готово до врха Елбруса, оставила низ корисних забележака о том горју. За учешће у експедицији Академија га је наградила титулом почасног члана. Видну пажњу поклонио је и уређењу поверених му области. Започео је преуређење Ставропоља, центра кавкаске области, омогућио коришћење лековитих вода Жељезновска и уредио бању Пјатигорск. Донео је и низ уредаба за побољшање привредног живота на Кавказу. При угушивању побуне у Дагестану 1831. тешко је рањен. По сопственој молби пензионисан је с пуном платом. Последње године провео је у Јелисаветграду где је и сахрањен.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Милекер, Повесница слободне краљевске вароши Вршца, 1–2, Пан., 1886; В. С. Караџић, Историјски и етнографски списи, I, Бг 1890; С. Новаковић, „Ђорђе Арсенијевић Емануел, кавалеријски ђенерал (1775–1837)", ГНЧ, 1901, 21; Љ. Стојановић, Живот и рад Вука Ст. Караџића, Бг 1924; О. Микић, Д. Давидов, Портрети Срба 18. века, Н. Сад 1965.

Милић Ј. Милићевић