АРСЕНИЈЕ II

АРСЕНИЈЕ II, патријарх (? − Смедерево, 7. XII 1463). Последњи патријарх у српској средњовековној држави. Због оскудних података није сигурно да ли је непосредно пре избора за патријарха био рашки (и преписао у манастиру Кончул дванаест минеја) или смедеревски митрополит. Као смедеревски митрополит, једини је могао да понесе титулу првопрестолног и имао право на викарног епископа. Смедеревски митрополит вероватно је постао 1456, по смрти митрополита Атанасија. Смрћу патријарха Никодима (1455) упражњен је патријаршијски престо, а с обзиром на то да су оба седишта српских патријарха, Жича и Пећ, била у турским рукама, постављао се проблем избора новог патријарха. То је решено канонским мишљењем васељенског патријарха Генадија Схоларија да ће нови патријарх резидирати уз двор српског деспота, тј. у Смедереву. У смутном времену после смрти деспота Ђурђа (1456), још више после смрти деспотице Јерине, у условима неслоге међу Ђурђевом децом и груписања великаша на проугарски и протурски табор, најлакше је било првопрестолног, тј. смедеревског митрополита издићи на патријаршијски престо, јер у једном граду нису могла резидирати два епископа. Преживео је пад државе (1459) и био први патријарх у турском ропству када Турци „наложише велики датак на патријаршеску власт". После њега скоро цео век српска црква није имала патријарха.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ал. Пурковић, Српски патријарси средњега века, Диселдорф 1976; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг–Пг–Краг. 1996.

Радомир Милошевић