АРНОТ АРНОВЉЕВ, Антоније

АРНОТ АРНОВЉЕВ, Антоније, адвокат, публициста, професор (Сегедин, 22. VII 1808 – Будим, 23. IX 1841). Основну школу и гимназију завршио у родном месту, а права студирао у Пешти и на Лицеју у Кежмарку. Од 1831. бавио се адвокатуром у Будиму. Матичин Летопис му је 1831–1834. објављивао песме, епиграме, епитафе, басне, чланке и преводе Сенеке, Курција Руфа и Цицерона са латинског, Карамзина са руског, Михајла Витковића и Андраша Феја са мађарског. Са италијанског је превео шаљиву игру Познато страшило, коју је новосадско Летеће дилетантско друштво играло на гостовању у Загребу и другим местима у Хрватској. У Пешти је 1833. учествовао у оснивању Српског књижевног друштва које је маја 1834. добило одобрење за рад, али није успело да организује предвиђене активности. Ту је покренуо и лист Сербска новина или Магазин за художество, књижество и моду (1838–1839) у којем је бакрорезну графику и модне цртеже објављивао и издавач магазина, графичар Доминик Перласка. То су били први овакви прилози у српском новинарству. У првом броју објављен је бакрорез Свети Сава просветитељ са децом, а изашли су и портрети Милована Видаковића и Димитрија Давидовића. Око листа се окупила већина оновремених српских писаца, а јављали су се и многи дописници са вестима из музичког, позоришног и друштвеног живота Срба у Угарској. Од десетог броја у магазину је објављивана прва српска књижевна библиографија. Изашле су кратке биографије писаца, од Димитрија Аврамовића до Вука Стефановића Караџића. Перласка је 1839. изашао из заједничког посла, а А. је наставио да издаје гласило, скративши му назив – Магазин за художетво, књижество и моду. У Србију је на дужност цензора, коректора и уредника Србских новина прешао 1839. Исте године постављен је за првог сталног професора физике у Лицеју у Крагујевцу, на којем је предавао до 1841. За своја предавања прикупљао различите физичке апарате и тако формирао прву школску збирку код нас, чиме је поставио темељ каснијем физичком кабинету. На Лицеју предавао и немачки језик. Напустио је Крагујевац и вратио се у Пешту да потражи лека својој болести. Умро је у Будиму, а његову смрт оплакао је Стерија.

ЛИТЕРАТУРА: О. Ђурковић, „Антоније Арнот, први професор физике на Лицеуму у Крагујевцу", НиП, 1965, 10; Класицизам код Срба. Каталог цртежа и графике, Бг 1967; В. Краут, „Србска новина или Магазин за художество, књижество и моду и медорезац Доминик Перласка", ЗМПУ, 1967, 11; Л. Чурчић, Српски пештански књижевни листови 1837–1848, Бг 1976; „Стерија и Антоније Арнот", ЛМС, 1981, 428, 4; „Ка лику Антонија Арнота", у: Сусрети библиографа ´83, Инђија 1984.

Лазар Чурчић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)