АРИТМЕТИКА

АРИТМЕТИКА (грч. ruqmoõ: број), фундаментална грана математике која проучава бројеве и основне рачунске операције с њима: сабирање, одузимање, множење и дељење. Оне се врше над скуповима природних, целих или рационалних бројева. Аритметички садржаји су на српском језику постали доступни кроз рачунице, прве наше математичке књиге од друге половине XVIII в. У називу су имале или реч aритметика, рачуница, численица или њихову изведеницу. Многе рачунице из тог времена су преводи или компилације сличних аустријских, француских, чешких, италијанских књига које су прилагођене нашим тадашњим потребама и условима. Користиле су се као уџбеници у нижим разредима основне школе, као прве методике наставе математике намењене учитељима или трговцима и занатлијама при практичном рачунaњу. Зато су често у њима обрађивани и правило тројно, рачун смеше и деобени рачун. Прва штампана математичка књига на српском језику је Новая сербская ариѳметика или простоє наставлениє къ хесапу (Венеција 1767) Василија Дамјановића. Међу ауторима или преводиоцима рачуница до XX в. истичу се Аврам Мразовић, Атанасије Деметровић Секереш, Стефан Вујановски, Јован Дошеновић, Георгије Зорић, Василије Булић, Симеон Прица, Сима Коњевић, Аркадије Вуковић. Они нису били математичари по образовању него учитељи, реформатори српских школа или књижевници. Велик утицај на ширење садржаја и знања из а. имали су уџбеници Франца Мочника. Подизањем нивоа математичких садржаја у уџбеничкој литератури, проширивањем скупа посматраних бројева на реалне бројеве и увођењем операције кореновања над њим, појам а. прераста у → алгебру с којом се спаја. Поред првенствено просветитељског значаја првих српских аритметика и рачуница, оне су утицале и на развој српске математичке терминологије.

ЛИТЕРАТУРА: К. Дошен, „Јован Дошеновић -- писац Численице", Ј. Пинтер, „Настава математике у првим деценијама рада Учитељске школе у Сомбору", у**:** Зборник радова Природне и математичке науке у Срба у 18. и првој половини 19. века, Н. Сад 1995; Д. Трифуновић, „Математика за учитеље 4", НМ, Бг 2003, XLVIII, 1--2.

Д. Глоговац