АРЕАЛНА ЛИНГВИСТИКА

АРЕАЛНА ЛИНГВИСТИКА, лингвистичка дисциплина у оквиру које се истражује територијални распоред језичких појава. У а. л. полази се од резултата до којих је у својим истраживањима стигла лингвистичка географија. Средишњи појмови а. л. обухватају језички или дијалекатски ареал, тј. границе простирања језичких појава одређених линијама додира са друкчијим појавама. Те линије се називају изоглосама, а у зависности од тога на које се нивое језика односе могу бити: фонетске --– изофоне, морфолошке --– изоморфе, лексичке --– изолексе, семантичке --– изосеме. Првобитни задатак а. л. био је одређивање ареала и њихових типова, као и њихова класификација. Лингвистички ареали могу по свом положају бити централни и периферијски, а могу бити прелазни или искидани када сведоче о доминацији једне појаве пре него што се преко ње наслојила друга појава из суседног ареала. Клинасти ареали карактеришу се тиме да се могу дубоко усећи у неки компактни суседни ареал (њима припадају тзв. „југославизми" у средњословачким говорима). Проучавањем распореда појединих ареала могу се открити и разлози који су утицали на њихово уобличавање, па се тако може показати да поменути средњословачки ареал представља остатак домашаја јужнословенских особина у данашњој Словачкој у временима која су претходила мађарској колонизацији у Панонији. На основу природе и размештаја неких ареала, може се разјаснити и време њиховог настанка, али и механизми по којима су они уобличавани. За ово друго добар пример je настанак икавског ареала у северозападној Србији. Дуго се мислило да је тај ареал настао досељавањем икаваца из западних српских области, али се показало да се у његовој основи налази органски развој покренут контактом ијекавских маса с носиоцима говора са тзв. „незамењеним јатом". Догодило се да су (и)јекавци ликове типа те^и^рати, де^и^ца, као оштро различите од својих тјерати, дјеца или ћерати, ђеца, чули као тирати, дица и такав изговор стабилизовали током следеће две-три генерације. Практично и теоријски а. л. се у српској лингвистици бавио Павле Ивић.

ЛИТЕРАТУРА: М. А. Бородина, Проблемы лингвистической географии, Москва--Ленинград 1966; М. А. Бородина (ур.), Взаимодействие лингвистических ареалов. Теория, методика и источники исследования, Ленинград 1980; Н. И. Толстой (ур.), Ареальные исследования в языкознании и этнографии (язык и этнос), Ленинград 1983.

Др.агољуб Петровић