АРАПИН

АРАПИН, лик у епским песмама, где означава туђинца, насилника који угрожава друштвену заједницу и успостављени поредак (затвара путеве, одређује намете, одводи девојке, не поштује цара, погубљује свакога ко му се не потчини). Назива се црни Арапин, Арап прекоморац, троглави Арапин. Побеђује га главни јунак и успоставља нарушени поредак. Његов лик у епским песмама балканских Словена варира од обичног, тамнопутог странца до јунака огромног раста (има главу као казан, уста као врата, очи као прозоре, ноге и руке као стубове), са скривеним демонским обележјима (има три срца, на једном од њих спава змија). Може се појављивати и као вишеглаво чудовиште → змај, с разјапљеним вилицама од неба до земље, као што се описује у епској песми из Горње Крајине у Хрватској. Расрђени А. оглашава се змијским гласом, „цичи", као што то чини Тугарин Змејевич или Соловеј-разбојник у руским епским песмама („Цичи Арап као змија љута"), што се може упоредити са звиждањем, којим се обично оглашавају демони. У близини Новог Пазара, на путу према Сјеници (југозападна Србија), 1939. показивали су гроб троглавог Арапина, дуг три метра, а широк метар и по. На тај гроб пролазници су бацали новац, а сваке године на Ђурђевдан неко би на њему тајно заклао јагње или живину. У епској песми Јакшићима двори похарaни Арап-ага живи у двору с бакарним двориштем а до његове капије се долази сребрном ћупријом. Овај и претходни пример указују на то да је А. припадник оностраног света. У две тужбалице из Срема с краја XIX в., А. се и приказује као господар оностраног света. У једној, за преминуло дете се каже да ће га мајка „А. предати", а у другој, за девојку, да се опремила „у Арапску земљу незнану / у А. повођана нема". У српској народној приповеци А. може бити услужни дух: младић принесе ватри прстен који је добио од змијског цара „а два А. па преда њ: – Шта заповиједаш, господару?" Овај мотив је оријенталног порекла. А. се још јавља у грчком и турском фолклору.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Н. Путилов, Русский и южнославянский героический эпос, Москва 1971; Р. Божовић, Арапи у усменој народној песми на српскохрватском језичком подручју, Бг 1977.

Љубинко Раденковић