АРАНЂЕЛОВИЋ, Војислав Ђ.

АРАНЂЕЛОВИЋ, Војислав Ђ.,електротехнички инжењер, универзитетски професор (Пирот, 1. IV 1937). Дипломирао на Електротехничком факултету у Београду 1960, докторирао 1969. у Лондону на Краљевском колеџу науке и технологије. Радни век провео у Институту за нуклеарне науке „Винча". Предавао Физичку електронику на Електронском факултету у Нишу (1970–1980). Као научни сарадник вршио дужност директора Лабораторије за електронику (1972–1974, 1988–1999) и био помоћник за технологије генералног директора Института „Винча" (1992–1999). Учествовао у реализацији око 10 значајних техничких решења (дигитални бројачи фреквенције, мерни комплет за карактеристике телефонских линија, бројчаника и изолацију линија, аудиофреквентни извор хармонијских сигнала малих изобличења, испитивач основних карактеристика радио-примопредајника и др.). Био је ангажован у следећим областима: пројектовање дигиталне мерно-контролне инструментације, физичка електроника полупроводничких направа, поузданост, логистика техничких система и дигитална електронска нуклеарна инструментација. Главне доприносе дао у областима моделовања полупроводничких структура са пн спојевима и нумеричкој анализи транспорта наелектрисања кроз полупроводничке пн структуре у неравнотежним условима и у дигиталној нуклеарној електроници у области теорије и симулације дигиталних мерача средње брзине бројања. Био је руководилац Одбора за информационе технологије Министарства за науку и технологију Србије, председник Комисије за електронику друштва ЕТРАН (1979–1993) и његов генерални секретар (1993–2001).

ЛИТЕРАТУРА: Б. Перовић-Нешковић (ур.), Пола века Института ВИНЧА (1948–1998), Бг 2000; В. Стевановић, Књажевачка гимназија у свету наука, Књажевац 2006.

Дејан Живковић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)