АРАНЂЕЛОВИЋ, Јован

АРАНЂЕЛОВИЋ, Јован, филозоф, универзитетски професор (Предејане код Лесковца, 8. I 1935). Дипломирао на Филозофском факултету у Београду (1958), где је и докторирао (1965). На истом факултету прошао је сва звања до редовног професора (1982). Предавао Општу методологију и Филозофију историје на ФФ-у у Београду, а писао и о српској филозофији, историји модерне филозофије, филозофској реторици, дефинисању националне традиције и менталитета. Био је управник Института за филозофију ФФ-а. Најпре је истраживао методолошке основе индуктивног закључивања (Улога индукције у научном истраживању, Бг 1967), а потом испитивао филозофски метод, првенствено однос дијалектичке и разумске рационалности (Филозофија и епохална свест, Бг 1973; Дијалектичка рационалност, Бг 1981), дајући тематизације односа кључних филозофских појмова, као што су истраживање и излагање, разум и ум, или структура и историја, што је најпотпуније приказано у делима Повесно мишљење: Херменеутичка испитивања, (Бг 1989) и Повесно мишљење и епохална свест (Бг 2003), у којем долази до изражаја особени филозофски стил извођења, тумачења и расправљања, али се и систематизују поенте о инхерентној историчности филозофије и односу према новом. У овим књигама, које чине систематски покушај заснивања филозофског метода, обухваћене су епохалне промене односа систематског и фрагментарног мишљења, међузависност предмета и метода филозофских истраживања, процена вредности, односно застарелости или актуелности утицајних гледишта из филозофске традиције. Током 90-их година А. се удаљава од становишта повесног мишљења, назначавајући утемељивање филозофије на другачијим основама, управљајући се на проблеме реторичке топике у научној и филозофској аргументацији (Реторичка култура и начело филозофије, Бг 1997). Разматрајући досадашње главне историјске облике филозофије, А. показује да се морају увидети границе тог мишљења, истрошеност темеља на којима је изграђено и потреба да се филозофија преусмери у новом правцу. Засебно подручје интересовања представља истраживање стања у данашњој српској филозофији и њеног положаја у српској култури. А. се залаже за филозофску критику као битан елемент афирмације како националне филозофије у односу на светску, тако и успостављања адекватног односа филозофије према другим областима стваралаштва (па и националне културе у целини). Током прве деценије XXI в. највише се усмерава на проблеме филозофског осмишљавања традиције и њене улоге у данашњем животу, као и појмовним одређивањем односа Србије према Европи, што је крунисано двотомном монографијом Животни значај филозофије: изазови европеизације Србије (Бг 2006), која осветљава суптилне филозофске аспекте приближавања националне културе европским обрасцима.

ДЕЛА: Студије о индукцији и вероватноћи, Бг 2002 (библ.); Списи савремених српских филозофа, III, Бг 2007.

ЛИТЕРАТУРА: „Теоријски профил: Јован Аранђеловић", Трећи програм Радио-Београда, 2002, 115--115–116.

А.лександар Гордић