АРАДСКА ЕПАРХИЈА

АРАДСКА ЕПАРХИЈА, помиње се у XVI−XVIII в. Обновљена Пећка патријаршија основала је епархију, али су имена епископа позната тек од Исаије (Ђаковића). Крајем XVII в. спојена је с јенопољском и темишварском, али се почетком XVIII в. осамосталила и проширила на јенопољску, јегарску и великоварадску епархију. Издржала је велику борбу са унијатима, који су имали успеха код Румуна, у коју сврху је отворена богословија у Араду, као и многа искушења у честим устанцима (Дожа, Ненад, Ракоци). Иступањем Румуна 1864. из Карловачке митрополије, А. е. је ушла у састав румунске Сибињске митрополије. Српске општине и парохије издвојене су у посебан Арадски српски протопрезвитеријат придружен темишварској епархији. Од 1918. налази се под румунском влашћу, а њиме је управљао темишварски епископ. Сачувано је неколико антиминса ове епархије.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Руварац, „Борба о владичанство арадско", АИСПКМ, 1913; Р. Грујић, Азбучник Српске православне цркве: по Радославу Грујићу, Бг 1993.

Р.адомир Милошевић