AРАБИЗАМ

AРАБИЗАМ, посуђеница из арапског језика. А. у српском језику спадају у посредне посуђенице код којих је, у највећем броју случајева, језик посредник био османски турски, артифицијелан хибридни језик састављен од турских, арапских и персијских елемената, првенствено лексичких, због чега се тај особени лексички слој нашег језика, приспео у доба османске владавине (XIV−XX в.), конвенционално назива турцизмима (османизмима/оријентализмима). Међу а. преовлађују термини везани за верски живот и обичаје муслимана, као и речи из правне сфере. Арапски етимони су већином именице и придеви. Они су још у турском језику претрпели одређене промене на фонетском и семантичком плану, нпр.: дућан <тур. dükkan <ар. dukkān; кијамет <тур. kiyamet <ар. qiyāma – „метеж"; мираз <тур. miras <ар. mirāt – „баштина"; сат <тур. saat <ар. sā῾a; севап <тур. sevap <ар. tawāb – „награда"; ћевап <тур. kebap <ар. kabāb; ћуп <тур. küp <ар. kūb – „чаша"; џеп <тур. cep <ар. ğayb. Из арапског је у српски језик ушло и неколико стотина властитих имена од којих су настала и многобројна презимена. Неки а., углавном из природних наука, ушли су и преко европских језика, нпр.: алгебра <ар. al-ğabr – „склапање"; зенит <ар. пл. samāwāt – „небеса"; цифра <ар. sifr – „нула". У новије време мањи број а. ушао је у српски језик директно из арапског, нпр. ал-Каида (ар. al-Qā῾ida).

ЛИТЕРАТУРА: Т. Муфтић, „О арабизмима у српскохрватском језику", ПОФ, 1960−1961, 10−11; A. Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, Сар. 1965; Т. Муфтић, „Прилог семантичком изучавању арабизама у српскохрватском језику", ПОФ, 1968−1969, 18−19; М. Адамовић, „О пореклу српскохрватских османизама", ЈФ, 1973, XXX, 1−2; А. Митровић, „Арабизми", СвР, 2003, 15−16.

Анђелка Митровић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)