АПОТЕКАРСКО ДРУШТВО У СРБИЈИ

АПОТЕКАРСКО ДРУШТВО У СРБИЈИ, прво стручно удружење фармацеута – власника апотека у Србији, основано новембра 1879. у Београду. Према правилима Друштва (Штатут за апотекаре и њихово особље, новембар 1879), учлањење је било добровољно, а редовни чланови су могли да буду само власници, закупци и администратори апотека. У првом сазиву Скупштину Друштва чинила су 23 фармацеута. Први председник Друштва био је Јован Дилбер, а први секретар Тома Панић, апотекари из Београда. Непосредан повод за оснивање Друштва била је потреба укључивања апотекара у израду санитетског закона, фармакопеје и таксе лекова 1879. Друштво је 1889. променило назив у Српско aпотекарско друштво, а према новим правилима из 1921. чланови су могли бити и студенти фармације и апотекарски помоћници (магистри фармације који нису имали концесију, него су радили код апотекара власника). Штитило је интересе апотекара власника и у почетку се бавило решавањем сталешких питања (расписивање конкурса за нове апотеке, додела концесија), а касније (1922–1924) се ангажовало на оснивању Апотекарске коморе Краљевине СХС, увођењу студија фармације, изради и усавршавању стручног законодавства, изради нове фармакопеје и таксе лекова и решавању дрогеријског питања. Друштво је водило бригу и о апотекарским приправницима, а у Београду је 1923. отворена приправничка школа. Исте године Друштво је примље-но за члана Међународне фармацеутске федерације. Издавало је стручне часописе: Гласник апотекарског друштва у Србији (излазио месечно током 1890. и 1891, а угасио се с деветим бројем), Фармацајтске новине (излазиле три пута месечно 1910, а 1911. преименоване у Апотекарски гласник који је излазио два пута месечно до јула 1914), Глас апотекарства (1919−1929) и Апотекар (1928−1931). Почетком 30-их година XX в. под притисцима Апотекарске коморе делатност друштва је отежана тако да се свела само на пасивно постојање. У страху од потпуне пасивизације и престанка рада дошло je до спајања са Савезом апотекара за Војводину, како би се ојачао и подстакао рад Друштва и створило јединствено удружење фармацеута са територије Србије, Црне Горе и Војводине. Друштво званично никада није укинуто, али архива из периода после 1934. није сачувана, те према доступним изворима нема података о његовом даљем раду. После II светског рата обновљен је рад Друштва које је 1946. добило назив Удружење апотекара у Народној републици Србији, да би после неколико измена назива (Удружење апотекара НР Србије, 1948; Фармацеутско друштво НР Србије, 1951; Српско фармацеутско друштво, 1955) постало Фармацеутско друштво Србије (1956).

ИЗВОР: Архив Србије.

ЛИТЕРАТУРА: М. Горуновић (ур.), 100 година Фармацеутског друштва Србије 1879–1979, Земун 1979.

Душанка Крајновић