AПОСТОЛОВИЋ, Јован

AПОСТОЛОВИЋ, Јован, лекар (Будим, 1731 – Нови Сад, 1770). Нижу католичку гимназију завршио у родном месту, а потом похађао протестантско-евангелистичку гимназију (Лицеј) у Пожуну (Братислави). Медицину студирао у Халеу. Докторску дисертацију на латинском под насловом „Modum quo affectus animi in corpus humanum agunt generatim" („Начин на који уопште осећања делују на људско тело") одбранио је 1757. Дисертација је посвећена чувеном бечком реформатору Медицинског факултета, Герхарду ван Свитену. Лекарску праксу у Будиму обављао у прве две године свог стручног рада (1757–1759), а потом се преселио у Нови Сад. У то време конкуренција у Новом Саду били су му бербери-хирурзи. Приватну праксу отворио 1759, а када је 1763. избила куга у Београду, Банату и Срему, магистрат и сенат Новог Сада изабрали су га за градског физикуса. Иако је строгим карантинским мерама спасао Нови Сад од куге, 1765. поднео је оставку на место градског лекара и наставио са приватном праксом. Историјска истраживања потврдила су да је А., уз Петра Милорадовића, први српски дипломирани лекар.

ЛИТЕРАТУРА: В. Станојевић, „Почетак стварања Српског лекарског кадра", у: Споменица – Српско лекарско друштво 1872–1972, Бг 1972; В. Т. Јокановић, „Биографија Јована Апостоловића. О инаугуралним дисертацијама", у: Јован Апостоловић и његово време, Н. Сад 2007.

Срећко И. Недељковић; Радоје Чоловић; Владимир Кањух