АПОКАЛИПСА

АПОКАЛИПСА (грч. pokluyi": откровење), дело у којем се прориче окончање света и настанак новог. Таква дела присутна су у древним религијама Истока, а нарочито су распрострањена код Јевреја од II в. п.н.е. до II в. н.е. Имала су дуготрајан утицај на европско стваралаштво хришћанске епохе. Често су приписивана познатим старозаветним личностима као што су Енох, Варух, Јеремија, Исаија, Авраам, Данило, Ездра, иако су настајала знатно касније. Овој групи дела припадају и Сибилине а. у којима пророчица предсказује будућност. Нарочиту врсту а. чине старозаветне књиге пророка Исаије, Јеремије, Језекиља и Данила, са месијанским идејама. Јединствена улога припада Откривењу светог Јована Богослова, јединој књизи новозаветног и уопште библијског канона која се не користи у богослужењу, али је била најчитанија и предмет многих тумачења, од историјског до есхатолошког. Од ванканонских а. истичу се апокрифи Виђење апостола Павла и Ход Богородице по мукама. С историјском основом су Откривење светог Методија Патарског и Виђење пророка Данила. У а. се јављају углавном теме о стварању света, путовању на небеса, душама на другом свету, крају света, Другом Христовом доласку и Страшном суду. А. обједињује две различите врсте књижевности --– пророчку и апокалиптичку. Пророк најављује догађаје и личности у блиској, а апокалиптик у далекој будућности, о крају света. Пророк се служи обичним књижевним језиком, апокалиптик пише живописним али тајанственим језиком, пуним виђења, ликова, бројева, симбола и алегорија. Пророк се обраћа савременицима, а апокалиптик и савременицима и будућим генерацијама. А. је код Срба остварила утицај у књижевности и ликовној уметности, а босански крстјани приказивани су на споменицима с Апокалипсисом у руци.

ЛИТЕРАТУРА: М. Костић, „Апокалиптичка књижевност код Срба крајем XVIII века", Гласник СПП, 1921, 19--19–21; „The Old Testament Pseudepigrapha", 1, Apocalyptic Literature and Testaments, New York 1983; Е. Чарнић, Откривење Јованово, Краг. 1989; Апокрифические апокалипсисы, Санкт Петербург 2003; Т. Јовановић, Апокрифи. Старозаветни, Бг 2005; Апокрифи. Новозаветни, Бг 2005.

Т.омислав Јовановић; Р.адомир Милошевић