АПЕЛАЦИОНИ СУД

АПЕЛАЦИОНИ СУД, судска институција другог степена. Одлучује о жалбама или другим правним лековима изјављеним против одлуке (решења или пресуде) нижег (првостепеног) суда. У Србији постоји од 1823. када је кнез Милош на степен Вишег народног суда подигао Народну канцеларију или Велики народни суд у Београду (образован после Другог српског устанка) и Суд народни Сербски, основан 1820. у Крагујевцу. Крагујевачки суд је, након тога, проглашен „Опшћенародним судом", тј. подигнут је на степен А. с. Од Сретењског устава из 1835, преко Устава Кнежевине Србије из 1838 (тј. Султанског хатишерифа) прозваног Турски устав, те Закона о устројенију Апелационог суда од 26. I 1840, Закона о устројству судова окружних, Апелационог и Касационог од 20. I 1865. којим је потпуно успостављен правосудни систем, до Устава из 1888, а. с. је у Србији XIX в. стално присутна, уставом или законом дефинисана судска институција. Задржан је и у Уставу Краљевине Србије из 1901. и у Уставу из 1903. донетом после Мајског преврата, а дефинисан је и Уставом Краљевине СХС из 1921. (Видовдански устав). Законом о устројству судова од 28. XII 1921. у границама раније Краљевине Србије образовани су А. с. у Београду и Скопљу, а Законом о уређењу редовних судова из 1928. у Београду, Загребу, Сарајеву, Новом Саду, Љубљани, Скопљу, Подгорици и Сплиту. У окупираној Србији образовани су А. с. у Београду и Нишу. После II светског рата предратни прописи су престали да важе па тако и они о организацији судова. Тако су престали да постоје а. и касациони судови. Тек је Закон из 2001. обновио ову врсту судова. Закон о уређењу судова из 2001. прописује да се у Србији оснивају а. с. за подручје више окружних судова, а у њиховој надлежности је да одлучују о жалбама на одлуке окружних судова, на одлуке општинских судова донете у кривичном поступку ако за одлучивање о жалби није надлежан окружни суд и на пресуде општинских судова у споровима где природа спора омогућава изјављивање ревизије, те о сукобу надлежности нижих судова са свог подручја (ако за то није надлежан окружни суд).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Мрђеновић, Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије (1835–1941), Бг 1988; Н. Жутић, Врховни суд у Србији 1846–2006, Бг 2006.

Илија Бабић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)