АНТУНОВИЋ КОБЛИШКА, Милован

АНТУНОВИЋ КОБЛИШКА, Милован, инжењер рударства и металургије, универзитетски професор (Будимпешта, 28. IV 1901 --– Београд, 20. XI 1981). Студије рударства и металургије завршио 1924. на Универзитету у Бирмингему (Енглеска). Поред подизања и изградње школе рударског инжењерства и школовања рударских стручњака, допринео обнављању и развоју рударства Србије после II светског рата. Радио је као инжењер у рудницима „Вареш", „Љубија", „Межицe" и Сењским рудницима угља (1924--1924–1929), у Средњој техничкој школи у Београду као професор (1929--1929–1944), на Економском факултету у Београду као хонорарни лектор за енглески језик (1935--1935–1950), као технички управник рудника „Стари Костолац" (1945), начелник Одељења плана кадрова и помоћник министра за рударство Савезног министарства рударства ФНРЈ (1945--1945–1946). На Техничкој великој школи у Београду 1946. учествовао у организовању наставе из рударства и у формирању Рударског одсека. Предавач Општих рударских радова од 1947, ванредни професор од 1948, када је изабран за декана новоформираног Рударског факултета у Београду. Засновао је област Mеханика стена и био оснивач Катедре за опште рударске радове и Лабораторије. Аутор je многобројних пројеката, студија, стручних и научних радова и више књига (Познавање грађевинског материјала, Бг 1936; Технологија грађевинског материјала, Бг 1940; Основи опште технологије, Бг 1949; Техника рударства, Бг 1952; Општи рударски радови, Бг 1963*;1963; Механика стена*, I, II, Бг 1966; Вишејезички речник за механику стена, Бг 1966; Технологија материјала у рударству, Бг 1979). Био је члан Удружења преводилаца, аутор Српскохрватско-енглеског речника (Бг 1957) и врло запажених превода дела В. Шекспира, Ф. Копеа, Р. Киплинга, М. Твена, С. Цвајга, В. Стекпула, Б. Харта и др. Покренуо је и уређивао часописе Наука и живот (1938--1938–1940) и Рударство (1945--1945–1947). Био je дописник и сарадник листа Политика (1919--1919–1937). Био је члан Међународног бироа за механику стена Немачке академије наука. Носилац је више друштвених признања и одликовања (Орден рада са црвеном заставом, 1971).

ИЗВОР: Архива Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Библиографија радова чланова Катедре за рударске радове и израду подземних просторија, Бг 1997.

С.лободан Вујић