АНТРОПОЛОШКО ДРУШТВО СРБИЈЕ

АНТРОПОЛОШКО ДРУШТВО СРБИЈЕ, стручно-научна организација антрополога Србије. Основана 30. V 2007. у Апатину, на 46. конгресу Антрополошког друштва Југославије, након издвајања Црне Горе из заједнице са Србијом. Седиште АДС-а је на Природно-математичком факултету у Новом Саду (Департман за биологију и екологију). Друштво је наставило делатност АДЈ, које је било основано у Београду 1959. и као целина радило до распада СФРЈ 1992. Од 1959. до 1991. одржано је 30 конгреса на којима су активно учествовали истакнути научници из земље и иностранства. Антрополози из Србије и Црне Горе били су носиоци научног рада у АДЈ, учествовали у организовању 46 конгреса антрополога с међународним учешћем, издали 12 књига Посебних издања и 42 књиге Гласника Антрополошког друштва Југославије. Од 1992. рад у АДЈ наставили су само чланови из Србије и Црне Горе. Српски антрополози су још у оквиру АДЈ-а успели да уздигну антропологију као науку на универзитетски ниво, повежу је са сродним дисциплинама и институцијама у земљи и свету, покрену нова антрополошка проучавања и објаве значајне научне резултате. АДЈ је било иницијатор и оснивач Европског антрополошког друштва (1997) и, заједно са Хрватским антрополошким друштвом, организатори XII међународног конгреса за етнолошке и антрополошке науке света (1988). Чланови АДС-а настоје да се уједначи антрополошка методологија, развије проучавање проблема човекове еволуције, људског варијабилитета, одлика савремених етничких заједница, људске филогенезе, онтогенезе, биотипологије, биостатистике, хумане генетике, последица радијације на људски организам, примена антропологије у свакодневном животу и др.

ЛИТЕРАТУРА: Посебна издања АДЈ, 1963–1990; ГАДЈ, Бг 1964–2007, 1–42; C. Susanne, Еuropean Anthropology Newsletter, Brussels 1977.

Петар Влаховић