АНТРОПОЛОГИЈА

АНТРОПОЛОГИЈА (грч. nqrwpo": човек, lgo": реч, говор), наука о човеку. Проучава човекове специфичности у времену и простору у односу на остала жива бића, као и развој људске врсте (еволуцију) под утицајем природних и културних чинилаца. Први подаци о човеку и развоју људске врсте пронађени су у Египту, у изворима који потичу још из XV в. п.н.е. Следе они из римског раздобља (Лукреције Кар, Гален), средњег века (Арабљани Разес и Ибин Син, односно Авицена), ренесансе и времена великих географских открића, па све до савременог доба. Антрополошка проучавања преплићу се с онима у многим природним, културно-историјским и друштвеним наукама. Почев од друге половине XIX в., када се развија у посебну науку, а. интердисциплинарно и синтетички повезује у целину проблеме које обухватају биологија, анатомија, етнологија, археологија, лингвистика, историја, социологија и психологија. Развој а. код Срба је оствариван уз биофизичка, етнолошка и културно-историјска антрополошка проучавања, а може се разврстати у три већа раздобља. Прво раздобље обухвата време од средине XIX в. до почетка XX в. и одликује се више или мање стихијским сабирањем грађе о народном животу коју су, после Вука Караџића, углавном прикупљали и описивали геолози (Ј. Жујовић), географи (В. Карић, Ј. Цвијић) и археолози (М. Васић). Уочен је утицај географске средине на човека и обратно (Ј. Цвијић) и значај материјалне културе у човековом животу (М. Васић). У овом периоду почео је развој антрополошке методологије и обликовање оквира антрополошких проучавања (В. Карић). Друго раздобље обухвата време од почетка XX в. до II светског рата. У овом периоду формирао се на страни и у домаћој средини известан број антрополога који су радили у Србији. А. се, као помоћни предмет, уводи од 1906. на Катедри за етнологију Филозофског факултета у Београду, а потом и у оквиру хигијенске службе. Обраћа се пажња на изучавања морфологије човека, његове биотипологије, телесне конституције, примене биометрије, изучавање људских раса и њихових варијетета код нашег становништва. Овај посао су обављали углавном појединци на личну иницијативу (Ј. Ердељановић, Н. Жупанић, Б. Малеш). Треће раздобље почиње после II светског рата и представља нову фазу у развоју антрополошке науке у Србији. У овом периоду конституишу се биолошка, социо-културна, историјска и етничка а., која је постала засебан предмет на дипломским и постдипломским студијама етнологије и социологије на ФФ-у у Београду, као и на Природно-математичком, Медицинском и ФФ-у у Новом Саду. Развоју и ширењу а. у Србији допринео је и рад Антрополошког друштва Југославије, основаног 1959, из којег је 2007. настало Антрополошко друштво Србије. У Београду је покренута издавачка делатност тог удружења: Посебна издања (св. 1--1–12, 1963--1963–1995), Гласник Антрополошког друштва (св. 1--1–42, 1964--1964–2007), а на Одељењу за етнологију ФФ-а Етноантрополошки проблеми --– часопис (св. 1--1–12, 1987--1987–1998) и Етноантрополошки проблеми --– монографије (св. 1--1–29, 1987--1987–2005). На 22 научна конгреса који су с међународним учешћем одржани у Србији (поред још 24 организована у осталим републикама Југославије) од 1959. до 2007. приказивани су радови из више антрополошких дисциплина као што су биофизичка, социјална (филозофска, историјска, етничка, културна), медицинска, дентална, спортска или нека друга а., као и резултати антрополошких проучавања у анатомији, педијатрији, неурологији, психијатрији, демографији и другде. Расправљало се, између осталог, о савременој антрополошкој методологији, биофизичким одликама становништва, популационим проблемима, генетици, биоетици, примени антрополошких истраживања у свакодневном животу, о улози екологије и заштити човекове животне средине. На ПМФ-у у Београду и Новом Саду и у САНУ развила су се проучавања у хуманој генетици, а на Медицинском факултету у Нишу настао је центар за денталну а. Преко својих стручних и научних гласила и скупова, антрополози су развили међународну сарадњу и институционализовали антрополошку науку у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: В. Карић, Србија, опис земље, народа и државе, Бг 1887; Антрополошка библиографија о Југославији, Бг 1963; ГАДЈ, 1964--1964–2007, 1--1–42; П. Влаховић, „Етничка антропологија и њен развој у Југославији", ГАДЈ, 1964, 1; Б. Ивановић, „Преглед антрополошких истраживања у Црној Гори", Гласник Републичког завода за заштиту природе Природњачког музеја у Титограду, 1970, 3; П. Влаховић, „Антропологија у Југославији", ГАДЈ, 1977, 14; У вртлогу живота --– прилози историјској и етничкој антропологији, Пријепоље 1978; „Четрдесет конгреса Антрополошког друштва Југославије", ГАДЈ, 2002, 37.

П.етар Влаховић