АНТРОПОГЕОГРАФИЈА

АНТРОПОГЕОГРАФИЈА, наука која проучава однос човека и географске средине. Њен оснивач је немачки научник Фридрих Рацел 1882. У Србији се њоме бавио и на светски научни ниво уздигао Јован Цвијић у делима Антропогеографски проблеми Балканскога полуострва (Бг 1902) и Балканско полуострво и јужнословенске земље, које је најпре објављено на француском (Париз 1918), а потом на српском језику (I, Зг 1922; II Бг 1931). Цвијић је, поред постављања темеља науке о красу (красологија), поставио у светским размерама темеље а. и антропогеографским проучавањима. То потврђује и Цвијићево увођење у светску науку неких српских научних појмова, међу којима су: понор, шкрапа, вртача, увала, долина, хум, крашко поље. Посебну пажњу посветио је биофизичким одликама Балканског полуострва, прилагођавању његовог становништва животној средини, изградњи и развоју насеља, миграционим кретањима становништва и стварању и развоју етничких заједница и народа. Под Цвијићевим руководством из а. су се развиле посебне научне области: географија становништва, географија насеља, етнологија, економска, социјална и политичка географија. У Српској академији наука, у оквиру Српског етнографског зборника, покренута је 1902. посебна антропогеографска едиција „Насеља и порекло становништва" у којој је до 2002. објављено 46 томова у којима су штампана истраживања о појединим предеоним и етничким целинама у Србији и са српског етничког простора у окружењу. Етнографски музеј у Београду такође је објавио десетак расправа антропогеографског и етнолошког садржаја о појединим предеоним целинама у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: В. С. Радовановић, Јован Цвијић, Бг 1957; Југославија --– географски положај, унутрашње и спољне везе, Бг 1957; Ј. Цвијић, Општа географија-антропогеографија, Бг 1969; П. Влаховић, Писци наше етнологије и антропологије, Бг 1987; Ј. Цвијић, Балканско полуострво, Бг 1991; М. Васовић, Јован Цвијић, научник, јавни радник, државник, Ср. Карловци --– Н. Сад 1994; Јован Цвијић о свом и нашем времену, Бг 1995; Ј. Цвијић, Антропогеографски и етнографски списи, Бг 1996

П.етар Влаховић