АНТОНОВИЋ, Анастас

АНТОНОВИЋ, Анастас, правник, министар (Београд, 1852/53 --– Београд, 13. V 1916). Студије права завршио на Великој школи у Београду 1874. У српско-турским ратовима био шеф војног телеграфа у Врању. По завршетку рата започео чиновничку и судску каријеру током које је напредовао од писара начелства, до председника суда. Службовао у Смедереву, Лесковцу, Нишу, Параћину, Ћуприји, Пожаревцу и Београду. У Београду је 1895. постављен за председника првостепеног варошког суда, а 1898. унапређен за судију апелационог суда. Следеће године постављен за комесара Народне банке. Истовремено, 1897--1897–1899. био је краљев посланик у Народној скупштини. Као један од најпоузданијих људи династије Обреновић, именован за комесара преког суда, формираног после Ивањданског атентата на краља Милана 1899. Заједно с Ристом Бадемлићем остао запамћен по веома нечовечном понашању према оптуженима. Почетком 1900. постао инспектор Министарства унутрашњих дела, а потом (1900--1900–1901) и министар правде. После тога председавао Главном контролом касационог суда (1903). Пензионисан после Мајског преврата 1903, чиме је завршена његова политичка и чиновничка каријера.

ИЗВОР: Шематизам Србије, 1888--1888–1910.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Крај једне династије, I--I–III, Бг 1905--1906; Ж. Живановић, Политичка историја Срба у другој половини XIX века, IV, Бг 1925; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, II--II–III, Бг 1934--1934–1936; А. Раденић, Прогони политичких противника у режиму Александра Обреновића 1893--1893–1903, Бг 1973

Ђ.орђе Ђурић