АНТОНИЋ, Ивана

АНТОНИЋ, Ивана, лингвиста, сербокроатиста, универзитетски професор (Нови Сад, 5. VIII 1962). На Филозофском факултету у Новом Саду дипломирала српскохрватски језик и југословенске књижевности (1986), магистрирала српски језик и лингвистику (1991) и одбранила докторат (1996). Предаје Синтаксу и семантику српског језика и Увод у лингвистику на истом факултету. Руководила пројектом „Савремени српски језик" (2001–2005) и српским делом међународног пројекта „Славянские предлоги в синхронии и диахронии: морфология и синтаксис" (Mосковски државни универзитет, 2002–2007). Била је члан уредништава међународних часописа Slavia Meridionalis и Studia Kognitywne (Варшава, 2004–2006). Основна област њеног истраживачког рада јесте синтакса и семантика стандардног српског језика, а шира област интересовања теоријски аспекти синтаксе, семантике и прагматике, општа лингвистика и историја лингвистике. А. је међу водећим стручњацима у области синтаксе падежа и синтаксе темпоралности у српском језику. Важнији радови су јој: Временска реченица (Ср. Карловци – Н. Сад 2001) и „Синтакса и семантика падежа", у: П. Пипер и др., Синтакса савременога српског језика. Проста реченицa (Бг – Н. Сад 2005). Књига је добила награду Славистичког друштва Србије „Павле Ивић" (2005).

ЛИТЕРАТУРА: Биобиблиографски речник: МСЦ 1971–2000, Бг 2005.

Предраг Пипер