АНТИМИНС

АНТИМИНС (лат. antimensium), правоугаоно ланено или свилено платно с насликаном или извезеном сценом полагања Христовог тела у гроб и натписом изнад ње („Благообразни Јосиф, скинувши с дрвета пречисто Тело твоје, обави га чистом плаштаницом и мирисима помазавши, положи га у нови гроб"). Тај натпис може бити на српском, српскословенском, црквенословенском или, у старини, на грчком језику. На дну је исписан датум освећења, намена одређеном храму и потпис епископа, што је уједно и дозвола за употребу у одређеној епархији. У њега се ушивају мошти неког свеца чиме се успоставља веза са светима. А. је увијен у правоугаоно платно, тзв. илитон, и развија се само за Литургију да се на њега положе свети дарови. Без а. се не може вршити света Литургија, а с њим, уз благослов епископа, може се вршити и изван храма, на отвореном простору или у сали. Мисионарима и војним свештеницима омогућавао је службу где год да се затекну, а обавезу и сталност у храмовима стекао је у време иконоборства. У Српској цркви рано је стекао обавезност јер се у исповедном зборнику налази одредба „И без свога а. поп да не литургиса", а добијао га је од свог епископа плативши одређену таксу. У Београдско-карловачкој митрополији у првој половини XVIII в. такса је износила три дуката или дванаест форинти, јер се уз штампани а. добијао и бакрорез. На средини је нацртан крст са четири, шест или осам кракова, с једностепеним или вишестепеним постољем под којим је лобања Адамова. Око крста је исписано чији је то „жртвеник", датум освећења и име епископа, којој цркви припада и ко је урадио слику на платну, дрвету, бакру, олову. Први штампани а. код Срба са сценом полагања у гроб, узет са плаштанице, урађен је у Бечу по благослову патријарха Арсенија III после Велике сеобе. Сачувано је доста а. који омогућавају да се код Срба сагледа уметност једног времена, констатује густа мрежа парохија и епархијских архијереја.

ЛИТЕРАТУРА: С. Душанић, „Антиминс као научни објекат", Црква, календар за 1947; Л. Мирковић, Православна литургика или наука о богослужењу Православне источне цркве, Бг 1965.

Радомир Милошевић