АНТИФАШИСТИЧКИ ФРОНТ ЖЕНА ЈУГОСЛАВИЈЕ (АФЖ)

АНТИФАШИСТИЧКИ ФРОНТ ЖЕНА ЈУГОСЛАВИЈЕ (АФЖ), друштвено-политичка организација жена у Југославији. Основана је на предлог Централног комитета Комунистичке партије Југославије на Првој земаљској конференцији, одржаној у Босанском Петровцу 6–8. XII 1942. Женске организације, као део антифашистичке борбе, настајале су до тада делом спонтано, а делом под утицајем КПЈ која је користила предратно искуство у придобијању и политичкој мобилизацији жена. Многобројни женски одбори већ су постојали у Лици, Банији, Кордуну и другим крајевима Југославије. У Србији и Црној Гори жене су, поред војне ангажованости, већ биле укључене у акције прикупљања хране, одеће и санитетског материјала. Одлукама из Босанског Петровца све су те активности добиле организованије облике и при томе стављене под утицај и контролу једног руководећег тела. КПЈ је почела да ствара мрежу окружних, обласних и покрајинских одбора, чији је задатак био да мобилишу жене свих народа и свих вероисповести, да их политички образују и социјално еманципују. Такви општи циљеви имали су и посебне карактеристике у зависности од проблема области и крајева у којима су жене ангажоване. У наредним годинама АФЖ је пружио значајну помоћ ратним напорима партизанске војске, стварајући материјалну базу за војне потребе. Дао је и велик допринос у акцијама масовног описмењавања и културног уздизања, циљевима које је КПЈ сматрала полазном основом за политички рад како међу женама тако и међу сеоским становништвом уопште. Њена пресудна улога у организовању и раду АФЖ-а онемогућила је, међутим, његово претварање у самосталан женски покрет. Из таквог става КПЈ проистекли су и задаци које му је наменила после рата, укључујући га у Народни фронт као једног од колективних чланова, што је потврђено на Манифестационом конгресу, одржаном у Београду 17–19. VI 1945. АФЖ је коришћен у разним социјално-хуманитарним и политичко-васпитним акцијама, преко којих је КПЈ покушавала да жене Југославије окупи око својих идеја и политичког програма. Женски одбори имали су доста успеха у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама, а знатно мање у политичком васпитању које би пратило захтеве КПЈ. У наредним годинама показало се да АФЖ није успео да се подједнако развије на целом југословенском простору и да је испољавао многе слабости, нарочито услед застарелости програма и начина рада, који нису пратили друштвене, социјалне и политичке промене у земљи. Из тих је разлога и донета одлука о престанку његовог рада, прокламована на последњем, Четвртом конгресу, одржаном 1953. АФЖ је тада укинут као посебна друштвено-политичка организација, а уместо њега образован је Савез женских друштава (СЖД), који је постојао до 1961.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Петрановић, Политичка и економска основа народне власти у Југославији за време обнове, Бг 1969; Револуција и контрареволуција у Југославији (1941–1945), II, Бг 1983.

Мира Радојевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)