АНТИЧКИ КУЛТОВИ
АНТИЧКИ КУЛТОВИ. Сазнања о а. к. почивају на малобројним подацима код античких писаца, многобројним епиграфским споменицима, вотивним рељефима, емблемама, сакралној скулптури, теракотама, глиптици. Недостају подаци о религији аутохтоног становништва у предримском периоду. Претпоставља се да изузетна слога Трибала почива на неком култном стожеру --– можда Аполону и Артемиди; Дарданци су имали афинитет према божанствима екстатичног и оргијастичког карактера, сличним Дионису; келтским Скордисцима су блиска божанства рата и култ главе; делови Трачана су, кроз начело interpretatio graeca, поштовали врховну олимпску дијаду (Зевс и Хера) и многа божанства сотеролошко-ијатричког карактера (трачки коњаник, Дионис, Сабазије, Асклепије, Хигија); панонској популацији најближа су била божанства даривајуће природе, попут Силвана и Дијане. Неколико натписа из римског периода помиње аутохтоне култове божанстава попут Медура --– коњаника, излечитеља, заштитника Рисинијума; Андина --– илирског божанства непознатог култног карактера, можда заштитника граница и путева; Бинда Нептуна --– вероватно панонског божанства дарова земље (извора, руда); Седата --– панонског божанства металургије, ватре; Зевса Збелтурда --– трачког божанства у којем је обједињено соларно и хтонско начело; Аполона Тадена --– трачког божанства лековитих вода, златоносних река и рудника; Бендиде --– трачке богиње сличне Артемиди; Дракона и Драцене --– дако--–мезијске култне дијаде која се може изједначити са Асклепијем и Хигијом.
Са оснивањем римских провинција на нашем тлу долази до израза начело interpretatio romana, односно прожимање аутохтоних са римским култовима сличног сакралног карактера и иконографије. Најчешће су посвете Јупитеру, које потичу из већих насеља, административних пунктова, војних логора; епитети су Augustus, Caelestis, Capitolinus, Conservator, Culminalis, Depulsor, Fulminator, Paternus итд. Јунона се често поштује са Јупитером, али и самостално са епитетима Dea, Lucina, Regina, Martialis. Атина/Минерва се појављује на натписима посвећеним капитолинској тријади, али су честе и њене статуете и прикази на гемама где се поштује као заштитница врлине, војске, породице и покољења. Хермес/Меркур се ретко појављује на натписима, обично са инвокацијама Augustus и Deus, али су статуете многобројне; заштитник је путева, међа, занатских колегија, а осим тога се изједначује са младим Цезарима --– наследницима престола (бронзане статуете из Караташа и Шапца) и појављује на печатима за обредне колаче као заштитник занатских колегија и на надгробним споменицима као психопомп; неколико статуета је пронађено на локацијама бенефицијарних станица које су штитиле путеве. Култ Диониса/Либера је присутнији но што малобројне епиграфске потврде сведоче; многобројне су статуете, рељефи, геме, тореутика са представама Диониса и његове пратње --– Аријадне, сатира, менада, силена; поштован је као заштитник природе, дарова земље, али и као лечитељ и пророк. Оргијастички и екстатички карактер Дионисовог култа близак је аутохтоном трачком и дарданском становништву. Римски Либер и Либера поштовани су у плодоносним и рудничким областима. Дионис/Либер се код нас појављује у култној заједници са Јупитером и Херкулом; његова култна хипостаза, Сабазије, посведочен је са неколико натписа и вотивних руку. Малобројни су и споменици посвећени Деметри/Церери --– неколико статуета, представа на емблему из Текије, вотивни рељеф из околине Беле Паланке; представе бакљи --– атрибута Церере и Персефоне --– евидентиране су на надгробним споменицима у Доњој Панонији. Култ Силвана --– божанства шума, пашњака, стада и вода особито је поштован у Доњој Панонији и Далмацији; на вотивним рељефима се појављује у култној заједници са Дијаном и нимфама. Значајан број споменика сведочи о присутности култа Херакла/Херкула на српском простору; многобројни натписи, камена и бронзана пластика, вотивни рељефи, а посредно, и надгробни споменици су израз популарности овог хероја --– заштитника путева, извора, каменолома, палестре, али и сваке врлине и подвига. Поштовањем Херакла, односно кроз начело imitatio Herculi, стиче се хероизација и приватна апотеоза; у време династија Антонина и Севера, култ Херакла је изједначен са империјалним култом; статуета Херакла из Тамнића, рађена према Лисиповом Хераклу Епитрапезијусу, има лик цара Александра Севера. Многобројне су статуе Херакла са сином Телефом, који је био родоначелник краљевског дома малоазијске Мизије; а повезивање азијске Мизије и европске Мезије допринело је ширењу ове култне слике. Херакле је поштован и међу женама о чему сведоче луксузне наушнице са мотивом Херкуловог чвора и привесци у облику његове батине; јавља се у култној заједници са Јупитером, Дионисом и Аполоном.
Оријентални култови су многобројни и пренети са различитих меридијана: Мале Азије, Сирије, Египта, Персије. Од малоазијских култова посведочене су епиграфске посвете Зевсу Езајском, Зевсу Синенском, Јупитеру Мелану, деификованом Антиноју, такође и вотивни рељефи и статуе Кибеле, Атиса, Мена, Ганимеда; посебно су честе представе фунерарног Атиса, његове маске, бронзане статуете, главе на прстењу од жада, као и метални слитци у виду бадема, плода Атисовог дрвета; бројност споменика посвећених Атису указује на могућност да је он заправо interpretatio orientalis неког локалног, аутохтоног божанства. Од сиријских божанстава најзаступљенији је Јупитер Долихен и његова култна заједница; посведочени су храмови у Акуминкуму, Виминацијуму, Улпијани, Дијани, а култне статуе и остали култни инвентар су познати из храмова у Тимакум Минус и Егети, где је у целости откривен кружни храм са статуама Јупитера Долихена и Јуноне Долихе, бронзаним стандартама и литургијским инвентаром; храм се повезује са кохортом I Cretum. Уопштено култ Јупитера Долихена повезан је са војском и империјалном идејом династије Севера; након пада ове династије 236. светилишта посвећена овом божанству на нашем простору су срушена и сакрално поништена. Малобројним епиграфским потврдама египатских божанстава Сераписа и Изиде на нашем простору треба придодати светилиште посвећено овим божанствима у Тимакум Минусу, неколико гема, печата за обредне колаче (crustulum) и жижака са представом божанског пара, главу Изиде из Ливађа код Липљана, десетак статуета Изиде/Фортуне и површја надгробних ципуса из Сирмијума и Басијане са главом Сераписа, фланкираном лавовима. Откривено је и неколико статуета египатског Хермеса/Тота, Харпократа и Беса. На српском простору је значајно посведочен култ персијског бога Митре, који се, углавном, повезује са војском; храмови су евидентирани у оквиру легијских логора у Сингидунуму и Виминацијуму, на лимесу уз утврђења у Пинкуму, Винцеји и Трансдијерни, затим у оквиру војних постаја у Тимакум Минусу, Каматесу, Мрамору, Осмакову, вилама у Сопоту код Пожаревца, Рагодешу, Јањеву и ијатричком светилишту у Параћину. Сматра се да култ Митре има одраза у иконама подунавских коњаника, које су честе на нашем простору у касноантичком периоду; оловне иконе су израђиване у радионицама Сирмијума и Виминацијума, а један атеље за израду камених икона се налазио у Наисусу; овај криптични и анонимни култ чија култна суштина почива на јединству соларног и лунарног, односно мушког и женског начела, повезује се и са империјалним култом III--III–IV в. када се цар изједначује са Солом/Митром, а царица са Луном. Култ трачког коњаника је другачији у иконографској структури и култној суштини; повезује се са трачком традицијом о хероизацији покојника којом он постаје божанство излечења и спасења; поштује се у перивојима са лековитим изворима и бањским амбијентима, а посебно је чест у источним деловима српског простора где је трачки етнички елемент присутнији. Извесне реликције овог култа препознају се у српској фолклорној традицији повезаној са Тодоровом суботом и камен--–станцем; у Подрињу и Полимљу чести су надгробни споменици из II--II–III в. са хероизираним коњаником, што се ослања на старији култ коњаника на овим просторима чије прве иконографске узоре налазимо на ћилибарским плочицама из Лисијевог поља код Берана из VI--VI–V в. п.н.е. Култ ијатричких божанстава Асклепија, Хигије и Телесфора посведочен је на српском простору у светилиштима непосредно или посредно повезаним са лековитим изворима и бањама; храмови су посведочени у Наисусу, Медијани, Тимакум Минусу, Таурунуму, Куршумлијској бањи, а можда и бањи у Крупцу код Пирота. Често се Асклепије и Хигија поштују заједно са трачким коњаником, Хераклом, Аполоном и Дионисом; култна места Асклепија и Хигије се често идентификују са црквама и светим изворима посвећеним светој Петки.
ЛИТЕРАТУРА: Р. Марић, Антички култови у нашој земљи, Бг 1933; Lj. Zotović, Les cultes orientaux sur le territoire de la Mésie Supérieure, Leiden 1966; Митраизам на тлу Југославије, Бг 1973; A. Cermanović-Kuzmanović, „Monumenta intra fines Iugoslaviae reperta", Corpus Cultus Equitis Thracii, Leiden 1982, V; И. Поповић, „Споменици култа подунавских коњаника из Народног музеја у Београду", ЗНМ, 1983, XI-1; А. Јовановић, Огледи из античког култа и иконографије, Бг 2007.
А.лександар Јовановић