АНТИЋ, Антоније

АНТИЋ, Антоније, пуковник (Велики Извор код Зајечара, 19. X 1878 – Београд, 8. IX 1953). Нижу школу Војне академије завршио 1898, а Вишу 1903. Као коњички поручник, од 1901. са Драгутином Димитријевићем-Аписом и још неколико официра планирао атентат на Александра и Драгу Обреновић. У његовом стану у Београду одржани су и први заверенички састанци, а како му је Ђорђе Генчић, бивши министар у влади В. Ђорђевића, био ујак, А. је био спона између војног језгра завереника и политичара, незадовољних стањем у земљи. Са Аписом је повео заверенике у ноћи 28/29. V 1903. После Мајског преврата напредовао је у служби, па је током балканских ратова командовао 1. пуком Коњичке дивизије, а за начелника исте дивизије постављен је почетком I светског рата. После албанске голготе, као командант пристаништа у месту Гувно, пребацивао је српску војску на територију Грчке. На захтев регента Александра од 1916. био је војни аташе при српском посланству у Атини. Апис га је на Солунском процесу довео у везу са смењивањем престолонаследника Ђорђа Карађорђевића 1910, као и са организовањем атентата на Франца Фердинанда. После Солунског процеса 1917. А. је пензионисан, иако није био члан организације „Црна рука". Према неким изворима, био је члан тајне организације „Конспирација", која је наводно постојала од 1936. ради организовања отпора германским претњама Југославији, а био је и члан Републиканске странке.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Васић, Деветсто трећа, мајски преврат: прилози за историју Србије од 8. јула 1900. до 17. јануара 1907, Бг 1925; Ж. Живановић, Политичка историја Срба у другој половини XIX века, IV, Бг 1925; Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850–1925, Бг 1925; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, II, Бг 1931; М. Ж. Живановић, Пуковник Апис: Солунски процес хиљаду деветсто седамнаесте, Бг 1955.

Јелица Илић; Драгана Белеслијин

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)