АНТАНТА

АНТАНТА (фр. еntente: споразум), систем споразума Француске, Русије и Велике Британије, који је у I светском рату прерастао у војни савез. Почеци А. налазе се у француско-руском политичком споразуму из 1891. и војној конвенцији, ратификованој 1894. Савез Француске и Русије био је одговор на приближавање Велике Британије Тројном савезу, чије су чланице од 1879. и 1882. биле Немачка, Аустроугарска и Италија. Изразом „Антанта" или „Срдачна Антанта" (Entente cordiale) означаван је споразум Француске и Велике Британије, потписан 1904. Тим уговором решен је низ спорова Француске и Британије у Африци, Азији и Америци, при чему је најважнији био договор да Британија добије слободу деловања у Египту, а Француска, уз поштовање интереса Шпаније, у Мароку. Сличан споразум, којим су решени колонијални сукоби, потписале су 1907. Британија и Русија. Подељене су интересне сфере у Персији, Русија се одрекла утицаја у Авганистану, а обе земље утицаја на Тибету. А. се од тада назива и „Тројни споразум" (Triple entente). У I светском рату Француска, Русија и Британија бориле су се као савезнице. Тада су чланице А. биле и Србија и Белгија. Током рата прикључиће јој се Јапан, Италија, Румунија, Португалија, САД, Грчка, Кина и низ латионскоамеричких република, док ће се Централним силама придружити Османско царство и Бугарска. Настанак А. био је повољан за спољнополитички положај Србије. У низу сукоба са Аустроугарском после 1903. Србија је, поред Русије, све више могла да рачуна на помоћ Француске и Велике Британије. Неспремност А. за рат условила је повлачење Србије пред притисцима Беча у кризама од 1908. до 1913. Подршка А. и победе на бојном пољу омогућиће Србији да, и поред повремених неслагања са савезницима, у I светском рату оствари своје ратне циљеве.

ЛИТЕРАТУРА: В. М. Хвостов, История дипломатии II. Дипломатия в новое время, Москва 1963; Љ. Алексић-Пејковић, Односи Србије са Француском и Енглеском 1903–1914, Бг 1965; М. Војводић, Д. Живојиновић, Велики рат Србије 1914-1918, Бг 1970; J. Joll, The Origins of the First World War, Harlow 1992; J. B. Duroselle, L'Europe de 1815 à nos jours. Vie politique et relations internationales, Paris 1996; М. Војводић, Изазови српске спољне политике, Бг 2007.

Милош Ковић