АНТАНАСИЈЕВИЋ, Радован

АНТАНАСИЈЕВИЋ, Радован, физичар, универзитетски професор (Кулен Вакуф, 11. XII 1938 – Београд 26. III 2003). Дипломирао физичку хемију на Природно-математичком факултету у Београду 1963, магистрирао 1968, а докторирао 1974. из области нуклеарне физике. Од 1963. до краја живота радио на Институту за физику. Боравио у истакнутим европским центрима нуклеарне физике: CERN, Женева (1973, 1976, 1981), Обједињени институт за нуклеарна истраживања Дубна (1970, 1986, 1988), Центар за нуклеарна истраживања у Стразбуру (1974, 1976, 1981). Био је асистент на Катедри за физику ПМФ-а (1970–1974), професор неорганске хемије на Вишој педагошкој академији (1974–1975), држао курс Заштита човекове околине у Центру за мултидисциплинарне студије (1975–1976). У научном раду бавио се нискоенергетском нуклеарном физиком (и B. Žižić, „Influence des Caractéristiques de la Gélatine sur la Sensibilité des Cristaux AgBr sensibilisés par l'or", Nucl. Instr. аnd Meth., 1971, 92), испитивањем фисије и фрагментације на средњим и високим енергијама (и Ž. Todorović, M. Jurić, „The Binary and Ternary Fission of Thorium, Lead and Platinum Induced by 12.2 GeV Protons", Z. Physik., 1973, 261; и Ž. Todorović, „An Analysis of Gold Fission Induced by High-Energy Protons", Il Nuovo Cimento, 1976, 33 A; коаутор, „Fission of U, Th, Bi, Pb, and Au Induced by 200 and 300 GeV Protons", Phys. Rev. C, 1981, 23), детекцијом и анализом „фосилних" трагова у минералима насталих у интеракцији с космичким зрачењем (коаутор, „Tracks of Heavy Charged Particles in Same Natural Minerales", Nucl. Tracks Radiat. Meas., 1990, 1) и нуклеарном фузијом оствареном помоћу електричног пражњења кроз деутерисане супстанце (коаутор, „Detection of Light Charged Particles from Plasma Focus by CR-39", Nucl. Tracks Radiat. Meas., 1991, 4). Посебан допринос дао је развоју детектора на бази нуклеарних емулзија и техника њиховог коришћења, као и развоју технике коришћења и обраде пластичних и лискунских детектора трагова (коаутор, „Measurement of Angular Distribution of Neutrons Emitted from Plasma Focus Using NTD", Radiat. Meas., 1999, 31). Успешно радио на конструкцији и коришћењу уређаја плазма фокус у којем је остварена фузиона D-D реакција и који је коришћен као извор различитих врста зрачења – неутронa, Х-зрачењa, високоенергетских лаких јона (коаутор, „Beam Acceleration in Plasma Focus Device", Radiat. Meas., 2001, 34; коаутор, „Preliminary Observations of Possible Implications of New Bohr Orbits (Resulting from Electromagnetic Spin-spin and Spin-orbit Coupluing) in Cold Quantum Mechanical Fusion Processes Appearing in Strong Plasma Focus and Capillary Fusion Experiments", Phys. Let. A, 1993, 180). Руководио је осмишљавањем, израдом и радом нискофонске лабораторије за нуклеарну физику. У њој је започео истраживања секундарне компоненте космичког зрачења на површини Земље. Био је руководилац многобројних научних и примењених пројеката и стручних програма неутронске дозиметрије и нуклеарне заштите. Уз друге управљачке послове, био је директор Института за физику (1978–1989) и Центра за примењену и техничку физику (1989–2003).

ИЗВОР: Архива Института за физику.

Мирјана Поповић-Божић