АНКЕР

АНКЕР (Der Anker), најстарије аустријско осигуравајуће друштво основано 1858. у Бечу, као друштво за живот и пензијско осигурање. Све до друге половине XIX в., када почињу да се отварају филијале страних друштава, у Србији није постојало ниједно осигуравајуће друштво. А. је било прво страно друштво које је 1860. основало своју филијалу у Београду. Директор филијале био је Хајнрих Хиршл. После тога отварају се филијале и других иностраних друштава. У Србији А. је пословао као друштво које нуди осигурања живота и доходака по најповољнијим условима и као једино друштво које прима ратни ризик за официре, активне војнике и све војне обвезнике. Осим тога, ово друштво прво је прихватило закон о осигурању донет 1892. и положило прописну кауцију у складу са законом. Услед распада Аустроугарске слабио је утицај А. на међународном тржишту и оно је морало да се повуче из одређених области пословања. Међутим, 1921. у Аустрији је основана нова компанија под називом Анкер, опште осигуравајуће друштво. Швајцарско друштво за реосигурање преузело је већину деоница А. 1923, а 1925. А. је опет постао једно од већих европских осигуравајућих друштава и отворио своје филијале у Европи (Немачка, Мађарска, Пољска, Бугарска, Чехословачка, Турска) и ван ње (Египат). У међуратном периоду у Југославији две трећине свих осигуравајућих друштава биле су филијале страних осигуравача. А. је имао своје подружнице у Љубљани, Осијеку, Суботици и Загребу и заступништва у Дубровнику, Јагодини, Марибору, Мостару, Нишу, Новом Саду, Сарајеву, Сушаку, Скопљу, Сплиту, Тетову, Великом Бечкереку. Поводом банкротства великог аустријског осигуравајућег друштва „Феникс", које је имало највећи портфељ осигурања живота у Југославији, 1937. донета је уредба којом је рад осигуравајућих друштава потпао под надзор државе. Аустрија је постала део Немачког Рајха 1938, а А. са седиштем у Бечу преузео највећи део пословања у области осигурања. По завршетку II светског рата А. је проглашен за „немачку имовину" и прешао под јавну управу. Ван Аустрије (1948) А. је имао филијале једино у Немачкој.

ИЗВОР: Привредни адресар Краљевине Југославије 1934/35, Бг 1934.

ЛИТЕРАТУРА: С. Стојановић, Илустровани преглед београдских трговина и новчаних завода, Бг 1914.

Ведрана Марлог