АНГРОПРОМЕT

АНГРОПРОМЕT, трговинско предузеће на велико и мало са седиштем у Нишу. Главни снабдевач Ниша и ширег окружења пољопривредно-прехрамбеним производима и робом широке потрошње. Формиран 1947, као „Трговинско предузеће мешовите робе на велико", већ 1952. променио име у „Ангропромет". Године 1962. интегрисао се са још пет мањих трговинских предузећа („Универзал", „Чегар", „Пролетер", „Исхрана" и ТП „Пролетер"), задржавши свој назив. Раздобље 1962–1968. представљало је период интензивне изградње складишног (око 10.000 м²) и продајног простора (око 6.000 м²). Током 1968. А. су се припојила трговинска предузећа „Пасјача" из Житорађе, „Таламбас" из Бабушнице, „Избор" из Минићева и „Извори" из Беле Паланке. Од 1974, интеграцијом са ПК „Житопек" и Кланичном индустријом „Пољопромет", А. је ушао у састав новоформираног Агрокомбината „Ниш" (→ АИК „Ниш"), више пута мењајући правни статус. Нова хладњача капацитета 6.000 т изграђена је 1982, претежно средствима Међународне банке за обнову и развој. Почетком 90-их дошло је до распада АИК „Ниш", али се пет Нишких трговинских ООУР-а из састава А. конституисало као друштвено предузеће, задржавши назив А. Остали ООУР-и из састава А. издвојили су се као самостална предузећа. Покушај превазилажења економске кризе није постигнут ни трансформацијом А. у деоничарско друштво. Предузеће је непрестано слабило: у само неколико недеља разорна инфлација је истопила готово целокупну вредност обртног капитала у роби од преко 40 милиона немачких марака. Упркос опадању обима пословања и економских ефеката, А. је и даље располагао импозантним капацитетима продајног и складишног простора. Крајем 1994. у поседу је имао 218 продајних објеката у укупној површини од 27.331 м², од чега три робне куће, 68 самопослуга, 56 класичних продавница прехрамбене робе, 55 класичних продавница на сеоском подручју и 36 разних специјализованих продавница. Осим тога, А. је, као једно од највећих трговинских предузећа у СРЈ, имао и 28 магацина укупне површине од 14.099 м², а упошљавао је 1.794 радника. Пропадање предузећа се наставило и наредних година, па је 2007. свега 15 продајних објеката било у функцији А., док су сви остали издати у закуп или продати. Исте године А. је продат на аукцији и тако, после многобројних неуспешних покушаја, коначно приватизован.

ИЗВОР: Архива предузећа.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Симоновић, Б. Предић (ур.), Енциклопедија Ниша, IV, Ниш 1996.

Н. Ранђеловић